Izdvajamo
SINOPSIS

Danas čitava planeta govori o životnoj sredini i ekologiji – ali često zaboravlja prvo da sasluša samu prirodu. Peter Voleben, autor bestselera Tajni život drveća, putuje sa jednog kontinenta na drugi da bi otkrio i opisao tajni svet šuma. Model koji reguliše život drveća i biljaka, osvetljen gvozdenim pravilom solidarnosti i kohezije, ključ je svesti koja se ne može dalje odlagati. Voleben je putovao u Švedsku da vidi najstarija drveća na svetu, posetio je fabrike u Vankuveru koje istražuju nove pristupe očuvanju životne sredine i pridružio se demonstracijama ekoloških aktivista svuda. Sudbina čoveka i njegovog opstanka na Zemlji je usko povezana sa dobrim zdravljem velikih šuma i vreme da se o njima brinemo je upravo sada.

Izdvajamo
SINOPSIS

Kako treba da izgleda dobar i uspešan život? Da li je drugačiji način života uopšte moguć? Ovo je film koji traga za odgovorima na ova pitanja. Rezultat je priča o perspektivama bez straha, o povezanosti u muzici, prirodi i društvu, o ljudima sa različitim idejama, ali sa jednim velikim, zajedničkim ciljem: održivim i lepšim svetom. Reditelj Ervin Vagenhofer traga za lepotom i dobrotom i prikazuje ljude koji stvaraju nešto inovativno i korisno. Žene bez obrazovanja koje grade solarne panele po selima širom sveta. Vizionari koji pusta polja transformišu u nove zelene oaze. Šumar koji razvija izgradnju najzdravijih kuća u svetu. Duhovni vođa sa svojim nestašnim i suštinskim porukama i njegova sestra sa Tibeta sa ogromnim srcem za mlade. Mladi džez trio, pijanista… Ovaj film ih sve spaja. Da li će na kraju sve biti u redu? Da, na kraju sve može ispasti kako treba.

Izdvajamo
SINOPSIS

Kao što ja delim sa svojim pčelama, tako bih volela da svi ljudi dele jedni sa drugima” reči su Atidže Muratove, glavne protagonistkinje filma Zemlja meda. Film nominovan za dva Oskara uči nas suštini deljenja, ljubavi i posvećenosti, moralnom kodeksu koji nadjačava pohlepu i vraća ravnotežu u poljuljane vrednosti modernog sveta. Atidže živi u više nego skromnim uslovima sa bolesnom majkom i poslednja je pčelarka u Evropi koja se ovim poslom bavi na način koji zahteva potpunu posvećenost zakonima prirode – pola uzmi za sebe, pola ostavi pčelama. Nesebična, skromna, zahvalna za sve što ima i nema jer za bolje u životu nije ni znala, dane provodi u napuštenom selu odakle obilazi svoje kolonije pčela. Mnogočlana porodica nomada preti da ugrozi ono što je Atidže vremenom izgradila, ali ravnoteža koju nekad uspostavi samo priroda podseća nas da su njeni zakoni ipak iznad ljudske pohlepe.

Izdvajamo
SINOPSIS

Devojka luta kroz grad u potrazi za mestom na kom će prespavati. Na svom putu sreće mladu majku koja religiozno proslavlja svoje majčinstvo, odlazi kući sa egzistencijalistom u krizi i čeka kraj kapitalizma u baru za transvestite. Njen pokušaj da napiše knjigu ne ide dalje od prve rečenice drugog poglavlja i za tu noć, ona ne pronalazi mesto za sebe osim joga studija, umetničkih galerija i kreveta stranaca. Umesto da pokuša da se uklopi, svoju depresiju počinje da smatra politički uslovljenom. Kroz 15 susreta ovaj film istražuje naše postmoderno društvo između nepredvidivosti i marketinga, serijske monogamije i neospiritualizma, razočaranja i pritiska da se bude srećan. Spaja pop i teoriju, feminizam i humor i pruža vam gomilu citata koje biste želeli da vidite ispisane neonskim slovima na reklamnim bilbordima.

Neki bi rekli da Aurora vodi krajnje dosadan život. Međutim, kada je reč o trinaestogodišnjoj devojčici sa nesvakidašnjim pogledom na dečake, školu, porodicu i prijatelje, život poprima obrise vesele psihodrame. Na pragu puberteta svoju okolinu smatra ludom i iritantnom, naročito svoje roditelje koji žele da je pošalju u letnju školu i učitelja francuskog koji bezuspešno nastoji da je zainteresuje za klasičnu književnost. Čini se kako svi znaju šta Aurora treba da radi i kako da se ponaša, osim nje. Ona zna šta neće, ali ne i šta zaista želi. Kako joj se, ipak, svaka promena čini isuviše komplikovanom i napornom Aurora bira da ostane takva kakva jeste i cinično komentariše sve što joj nije po volji. Film je zasnovan na popularnoj francuskoj trilogiji tinejdž romana „Aurorin dnevnik“

Izdvajamo

Sinopsis

Kroz autobiografski objektiv kultnog filmskog autora Hodorovskog, „Beskrajna poezija“ nas vodi u uzbudljive '40-e i '50-e godina u Santjagu, kada mladi “Alehandrito” Hodorovski protiv volje porodice odlučuje da postane pesnik. Uveden u krug umetničke i intelektualne avangarde tog vremena, on upoznaje Enrike Lin, Stelu Diaz, Nokanor Paru i mnoge druge mlade pisce koji će postati gospodari savremene literature u Latinoamerici. Potpuno zaronjeni u svet poetskog eksperimentisanja, oni žive na način na koji se malo njih usudilo da živi: senzualno, autentično, slobodno, besno.

Izdvajamo
SINOPSIS

Film Tranzit snimljen je po motivima istoimenog romana nemačke spisateljice Ane Zegers koji se smatra jednim od najznačajnijih dela nemačke književnosti.

Slike savremenog Marseja zavode gledaoca u pomalo kafkijanski svet zapleta filma čija radnja se odigrava tokom drugog svetskog rata. Georg je Nemac u Francuskoj iz koje pokušava da pobegne od nacista. Igrom slučaja dolazi do dokumenata mrtvog pisca i polako preuzima njegov identitet jer shvata da će jedino tako moći da se ukrca na brod za Sjedinjene Države. U igri nerava nailazi i na Mari koja očajnički pokušava da nađe svog nestalog muža koji bi, kada se kockice poslože, mogao biti i on.

Izdvajamo
SINOPSIS

Na tankoj granici između realnosti i fikcije, film koji je osvojio Zlatnog medveda na Berlinalu 2018. godine, Bez dodira prati emotivno putovanje Laure, Tomasa i Kristijana nudeći duboko empatičan pogled u njihove živote. Svo troje zajedno ulaze u istraživački projekat o intimnosti. Laura ne može da podnese tuđe dodire i ustukne svaki put kad je neko uhvati za ruku. Odlazi na terapije i čak unajmljuje i mušku prostitutku, ali njeno telo je i dalje kao oklop. Kristijan živi sa mnogim fizičkim nedostacima, ali iskreno priča o tome šta ga privlači, a šta ne, a Tjudor, koga ćelavost čini veoma ranjivim još uvek nije otkrio i prihvatio mnogostruke obllike svoje požude. Film Bez dodira u bioskope ulazi 15. novembra.

Izdvajamo
SINOPSIS

Francuskinja Žoana koju igra genijalna Žilijet Binoš u novom filmu jedne od najznačajnijih savremenih rediteljki Naomi Kavase, je svetski putnik i putopisac. Putuje, zapaža, i što je najvažnije doživljava vrlo intezivno svet oko sebe i onda o tome piše. Došla je do šuma i brda blizu mesta Nara u Japanu u potrazi za retkom biljkom za koju veruju da leči egzistencijalni bol. Uskoro sreće Tomoa, usamljenog čuvara šume i Aki, mističnu ženu koja tvrdi da je njihov hiljadugodišnji zaštitnik. Ovaj trio ulazi u igru na zapanjujuće komplikovan način, stižu do intrige i romanse, sa nestvarnim i čarobnim slikama prirodnog okruženja u pozadini.

Izdvajamo
SINOPSIS

Izabela, koju igra Žilijet Binoš, je razvedena slikarka i majka, spremna da opet pusti ljubav u svoj život i potraži ličnu sreću u vreme kada ljubavna radost izgleda kao vrlo redak artikal. Ovo je komedija o ljubavnim greškama koje se manje više ponavljaju: svaki put kad pomislimo ili se ponadamo da je Izabela našla svoju drugu polovinu, stvari se na najneverovatniji način otrgnu kontroli ili kreću polako da se raspadaju. Sve dok u film ne zakorači Žerar Depardje...

Izdvajamo
SINOPSIS

Jedan od najvećih evrospskih filmskih hitova, film Krivica, svakako opravdava teoriju da skandinavski trileri već duže vreme prete da ugroze holivudsko prvo mesto u proizvodnji filmova tog žanra. Jedan jedini glumac poveo nas je ovaj put kroz celu otmicu, bežanje, spasavanje. Policajac suspendovan sa ulice, dežurni u dispečerskom centru za pružanje prve pomoći, nateran da sluša o povređenim kolenima i opljačkanim mušterijama prostitutki, pred kraj večernje smene samo uz pomoć telefona kreće u izbavljanje otete žene. Njegov angažman propraćen ličnom dramom koju u to vreme proživljava uvlači gledaoca u napetost koju oseća i sam policajac pokušavajući da pomogne žrtvi iako je kilometrima udaljen od nje.

Izdvajamo
SINOPSIS

Hala je tajna eko gerilska aktivistkinja koja se bori protiv korporacija za proizvodnju energije koje osvajaju Island. U znak protesta, iskrada se van grada i sabotira električne vodove – stubove koje mrzi iz dna duše jer uništavaju lepotu islandskih visija. Cirkularom seče nosače stubova, a lukom i strelom ispaljuje kablove koji dovode do kratkog spoja na vodovima. Niko ne sumnja da to radi upravo plašljiva Hala, a policija počinje da prati turistu sumnjivog izgleda verujući da je to njegovo delo. Međutim, sve se menja kada Hala jedan dan kod kuće zatiče pismo od vlasti u kome joj se konačno odobrava usvajanje siročeta iz Ukrajine na koje je čekala godinama. Da li će njen materinski instinkt stati na put njenoj borbi?

Izdvajamo
KINOKAUCH BIOSKOP

Svake sedmice od srede do nedelje film po ceni od dolara!

SINOPSIS

2018. godine u celom svetu se obeležava stogodišnjica rođena jednog od najvećih filmskih reditelja u istoriji filma Ingmara Bergmana. Kada se radi o dokumentarcu o nekom režiseru – većina delova filma završi isečena u montaži. Međutim, za film Jane Magnuson, „Bergman – godina života“, kritičari kažu da jedan od najiskrenijh portreta ovog reditelja, preplavljen emocijama. Film se osvrće na najplodniju godinu Bergmanovog života – 1957. ali prati i njegov celokupni život i karijeru. Oslikava ga kao nežnog, ali i grubog, plahovitog i vođenog demonima, tiranina i poluludog slavnog genija kakav je bio – čoveka posvećenog poslu, ali i opsesivnim vezama sa ženama – dovoljnim za tri života. U vreme kada je stvarao svoja najveća dela, bio je u vezi sa četiri žene, iz tri braka je imao šestoro dece čije godine rođenja nije baš najbolje pamtio, ali je u gustom dnevnom rasporedu uvek imao vremena za svoj čir koji ga je s vremena na vreme terao u bolnicu – jedino mesto gde je na miru mogao da piše.

U malom sicilijanskom mestu na ivici šume nestaje trinaestogodišnji dečak Đuzepe. Luna, njegova prijateljica iz razreda koja ga neizmerno voli, odbija da prihvati ovaj misteriozni nestanak. Ustaje protiv ćutanja i saučesništva koje je okružuje. Da bi ga pronašla ulazi u tamni svet koji ga je progutao na čijem ulazu se nalazi misteriozno jezero.

Izdvajamo
SINOPSIS

Veća od života, divlja, zastrašujuća, muškobanjasta, a opet izrazito suptilna – Grejs Džons igra sa lakoćom razne uloge. U filmu je ipak otkrivamo i kao ljubavnicu, ćerku, majku, sestru, pa čak i baku. Onako kako se otkriva našem pogledu i dozvoljava nam da razumemo šta to čini njenu personu. Scena je mesto na kome se otelovljava njena ekstremnost i oslobađa njena mašta. Film prikazuje i njeno jedinstveno izvođenje hitova kao što su Slave to The Rhythm, Williams blood, Pull Up To The Bumper, I’ve seen that face before, kaver Love is the drug.

U jamajkanskom žargonu bloodlight je crveno svetlo uključeno dok umetnik snima, a bami je hleb, osnovna supstanca svakodnevnice. Film prepliće slojeve njenog privatnog i javnog života, bez napora, baš kao što se ona kreće kroz različite uloge: ona je boem, umetnički i zabavljački hedonist, topla i zabavna, ali isto tako i žestoka i istrajna poslovna žena.

 

SINOPSIS

Čovek delfin otkriva priču i nasleđe Žaka Majola, legendarnog ronioca na dah čiji život je bio inspiracija Liku Besonu za film Veliko plavetnilo. Čovek delfin nas uvlači u Majolov svet hvatajući njegovo neodoljivo putovanje i uranja gledaoce u čulno i transformišuće iskustvo ronjenja na dah. Od Mediterana do Japana i od Indije do Bahama, srećemo Majolove najbliže prijatelje i rođake, uključujući i njegovu decu Doti i Žan Žaka, kao i svetske šampione u ronjenju na dah – Vilijama Trubridža, Megan Hini – Grier i Umberta Pelizarija, da bismo otkrili portret čoveka koji je dosegao granice ljudskog tela i uma – ne samo da bi oborio rekord nego uz nadu da će otkriti dublju povezanost čoveka i mora. Uz naraciju Žan Marka Bara, glumca koji je uspešno portretisao Majola u Velikom plavetnilu, film je protkan retkom filmskom arhivom od ’50-tih nadalje uz zapanjujuću savremenu podvodnu fotografiju.

Dugometražno debitantsko ostvarenje Oskarovca Mišela Dudoka de Vita je robinzonkrusoovska priča o čoveku nasukanom na napuštenom tropskom ostrvu nastanjenom samo kornjačama, ljuskarima i pticama. „Crvena kornjača“ je animirana alegorija o stvaranju života vrednog življenja bez suvišnih efimernosti i komplikacija, ispričana kroz naizgled bezizlaznu situaciju čoveka na pustom ostrvu. Film na vrlo emotivan i jednostavan način oslikava ljubav i međusobno uvažavanje bez ijedne izgovorene reči.

Izdvajamo

Zvezde francuskom filma, Katrin Denev i Katrin Frost, prvi put dele ekran u filmu “Babica”, šarmatnoj drami punoj jakih emocija i vedrog humora. Kler je samohrana majka i nadarena babica.
Sina je poslala na studije medicine i sada uživa, provodeći vreme u vožnji bicikla, posećujući svoju vikendicu na obali rekle… Konačno može da živi život po svojim pravilima. Međutim, posle trideset godina u njen život se vraća ekstravaganta i neozbiljna Beatris (Katrin Denev), nesuđena maćeha koja je život provela jureći za prolaznim zadovoljstvima. I to baš u momentu kada i porodilište u kome Kler radi prolazi kroz reforme, zbog kojih ona počinje da dovodi u pitanje svoje veštine i poziciju u bolnici. Kako ih okolnosti ponovo spajaju, dve žene će biti primorane da se suoče sa svojim manama, Beatris sa neodgovornošću, dok Kler sa nemogućnošću da pusti svoje probleme. 

FILM ĆE BITI DOSTUPAN OD 17. JUNA 2021.
SINOPSIS

“Moj život bez daha” donosi uvid u začudan svet čoveka čiji se najvažniji trenuci u životu događaju pod vodom. Goran je svetski rekorder u ronjenju na dah. Za mnoge ljude danas ovo je veoma popularan i pomalo pomodan sport. Za njega predstavlja put prekriven tišinom i koncentracijom što neretko iziskuje svakodnevni susret sa prolaznošću. Kako bi u onome čime se bavi ostao najbolji na svetu svakodnevno ispituje sopstvene granice rizikujući da ih pređe i zbog toga bude nepovratno kažnjen.

Izdvajamo
SINOPSIS

Ko je Elena Ferante? Možda ste prošli pored nje, a da to i niste znali? Posle gotovo decenije od objavljivanja knjige „Moja genijalna prijateljica“, spisateljica koja piše pod pseudonimom Elena Ferante nije ni blizu otkrivanja svog identiteta, a njeni obožavaoci su podeljenog mišljenja da li žele da saznaju ko je ona ili ne. U momentu kada su njene knjige prodate u više od 15 miliona primeraka, kako to da komšije još nisu otkrile čime se ona bavi? Reditelja filma Groznica Ferante, Đakoma Durcija nije interesovalo ko je ona. Impresionirao ga je fenomen njenih knjiga koje se prodaju na svim kontinentima i prevedene su na 45 jezika sveta. Uostalom, i sama je rekla da piše samo knjige koje će se prodavati, da je interesuje samo da njena dela budu čitana. Groznica Ferante upravo pokušava da reši misteriju opsesije delima Elene Ferante. Film je nastao iz iste strasti koja obuzima gotovo sve čitaoce njenih dela i nada se da će ući u trag tajni fenomena njenog uspeha širom sveta.

Prikazuje 1–20 od 81 rezultata pretrage