Neki bi rekli da Aurora vodi krajnje dosadan život. Međutim, kada je reč o trinaestogodišnjoj devojčici sa nesvakidašnjim pogledom na dečake, školu, porodicu i prijatelje, život poprima obrise vesele psihodrame. Na pragu puberteta svoju okolinu smatra ludom i iritantnom, naročito svoje roditelje koji žele da je pošalju u letnju školu i učitelja francuskog koji bezuspešno nastoji da je zainteresuje za klasičnu književnost. Čini se kako svi znaju šta Aurora treba da radi i kako da se ponaša, osim nje. Ona zna šta neće, ali ne i šta zaista želi. Kako joj se, ipak, svaka promena čini isuviše komplikovanom i napornom Aurora bira da ostane takva kakva jeste i cinično komentariše sve što joj nije po volji. Film je zasnovan na popularnoj francuskoj trilogiji tinejdž romana „Aurorin dnevnik“

Izdvajamo

Sinopsis

Kroz autobiografski objektiv kultnog filmskog autora Hodorovskog, „Beskrajna poezija“ nas vodi u uzbudljive '40-e i '50-e godina u Santjagu, kada mladi “Alehandrito” Hodorovski protiv volje porodice odlučuje da postane pesnik. Uveden u krug umetničke i intelektualne avangarde tog vremena, on upoznaje Enrike Lin, Stelu Diaz, Nokanor Paru i mnoge druge mlade pisce koji će postati gospodari savremene literature u Latinoamerici. Potpuno zaronjeni u svet poetskog eksperimentisanja, oni žive na način na koji se malo njih usudilo da živi: senzualno, autentično, slobodno, besno.

Ekipa okrutnih dečaka maltretira Benou, novog klinca u školi. Odlučan da se izbori za svoje mesto, Benoa odlučuje da organizuje žurku, ali na nju dolazi samo njih troje. Šta ako ovo društvo gubitnika može da postane najbolja ekipa ikada?

U malom sicilijanskom mestu na ivici šume nestaje trinaestogodišnji dečak Đuzepe. Luna, njegova prijateljica iz razreda koja ga neizmerno voli, odbija da prihvati ovaj misteriozni nestanak. Ustaje protiv ćutanja i saučesništva koje je okružuje. Da bi ga pronašla ulazi u tamni svet koji ga je progutao na čijem ulazu se nalazi misteriozno jezero.

Dugometražno debitantsko ostvarenje Oskarovca Mišela Dudoka de Vita je robinzonkrusoovska priča o čoveku nasukanom na napuštenom tropskom ostrvu nastanjenom samo kornjačama, ljuskarima i pticama. „Crvena kornjača“ je animirana alegorija o stvaranju života vrednog življenja bez suvišnih efimernosti i komplikacija, ispričana kroz naizgled bezizlaznu situaciju čoveka na pustom ostrvu. Film na vrlo emotivan i jednostavan način oslikava ljubav i međusobno uvažavanje bez ijedne izgovorene reči.

Izdvajamo

Zvezde francuskom filma, Katrin Denev i Katrin Frost, prvi put dele ekran u filmu “Babica”, šarmatnoj drami punoj jakih emocija i vedrog humora. Kler je samohrana majka i nadarena babica.
Sina je poslala na studije medicine i sada uživa, provodeći vreme u vožnji bicikla, posećujući svoju vikendicu na obali rekle… Konačno može da živi život po svojim pravilima. Međutim, posle trideset godina u njen život se vraća ekstravaganta i neozbiljna Beatris (Katrin Denev), nesuđena maćeha koja je život provela jureći za prolaznim zadovoljstvima. I to baš u momentu kada i porodilište u kome Kler radi prolazi kroz reforme, zbog kojih ona počinje da dovodi u pitanje svoje veštine i poziciju u bolnici. Kako ih okolnosti ponovo spajaju, dve žene će biti primorane da se suoče sa svojim manama, Beatris sa neodgovornošću, dok Kler sa nemogućnošću da pusti svoje probleme. 

Izdvajamo

Mara je beznadežno zaljubljena u Roka, beskrupuloznog biznismena s kojim dobija vanbračno dete. Kada se nađe pod optužbama za poslovni kriminal, Roka napuštaju svi prijatelji i on nagovara Maru da zajedno pobegnu iz zemlje i prisiljava je da bira između njega ili deteta. “Ivan” je na Festivalu slovenskog filma osvojio  niz priznanja, uključujući i nagrade za najbolji film, scenario i glavnu glumicu.

Izdvajamo

Na pragu svoje 15. godine, Greta Driskol se teško prilagođava životu u novom gradu. Okružena razmaženim “plavušicama”, uobraženom starijom sestrom i neizdrživim roditeljima, jedinog sagovornika pronalazi u Eliotu, čudnom dečaku iz njenog razreda. Kada joj majka priredi veliku žurku iznenađenja, Gretini najveći tinejdžerski strahovi isplivavaju na površinu. Utočište joj pruža novostvoreni paralelni svet, pomalo erotičan, nasilan i lucidan, jedini u kom se oseća dobro. "Usnula devojka" je film koji nam pruža uvid u paradoksalno, pomalo uznemirujuće, ali i divno razmišljanje i tinejžerski um. 

Izdvajamo

U filmu Čujte i počujte, kultni reditelj nominovan za Oskara, Verner Hercog (Grizzly Man, Cave of Forgotten Dreams) rekonstruiše virtuelni svet, počev od njegovog postanka, sve do krajnjih dometa, istražujući digitalnu pozadinu sa istom radoznalošću i kreativnošću kojima je pristupao različitim zemaljskim predelima, poput Amazona, Sahare, Južnog pola i napuštenih predela Australije. Hercog gledaoce vodi na jedinstveno putovanje, kroz niz provokativnih razgovora koji otkrivaju kako je onlajn svet transformisao način na koji realni svet funkcioniše – od trgovine do obrazovanja, od putovanja u svemir do zdravstva, sve do središnjeg pitanja ljudskog ponašanja u društvu.

Kada jedanaestogodišnjeg Mika pošalju na farmu njegovog dede u udaljenoj oblasti Pilbara u Zapadnoj Australiji, on je spreman na dosadan život pun teškoća koji ga tamo očekuje. Umesto toga, on pronalazi mit, avanturu i prijateljstvo sa jedinstvenim, olinjalim psom koji će mu zauvek promeniti život.

Samir, visok i krakat radnik na dizalici, od svojih 40 i kusur godina iz Montreja, na periferiji Pariza, zaljubi se do ušiju u Agatu, žustru devojku koju je video u kafiću. Otkriva da je ona instruktor plivanja na lokalnom javnom bazenu i, u nedostatku boljeg plana, odlučuje da se prijavi kao njen učenik… iako savršeno dobro zna da pliva. Međutim, njegov plan opstaje samo tokom tri časa, jer Agata mrzi lažove. Istina isplivava. Agata je besna, da li je tu svemu kraj…?

Izdvajamo

Pod ljubaznim ali čvrstim smernicama starog fana koji je postao režiser i kulturni diplomata, i na iznenađenje celog sveta, kultni bend “Lajbah” iz bivše Jugoslavije postao je prva strana rok grupa koja je nastupala u državi-tvrđavi Severnoj Koreji. Suočen sa strogom ideologijom i kulturološkim razlikama, bend se bori da svoje pesme probije kroz iglene uši cenzure, pre nego što dospe do publike koja nikada ranije nije imala priliku da čuje alternativni rok-en-rol. U međuvremenu, propagandni zvučnici su postavljeni na granicu između dve Koreje i najavljeno je odbrojavanje do početka rata. Brda su živa...uz zvuk muzike.

Izdvajamo

Fantastični animirani film francuskog reditelja Kloda Baraa sa prizvukom estetike Tima Bartona, veliko je delo u malom pakovanju. Ikar sa 9 godina ostaje bez samohrane majke nakon čega sirotište postaje njegov novi dom. Kao novajlija sa neobičnim nadimkom Tikvica, Ikar postaje laka meta dežurnog dečaka siledžije u domu. Iako mu od majke ostaje samo nadimak i prazne flaše piva, a detinjstvo obeleženo tragedijom i samoćom, Tikvica i njegovi drugari naučiće da nesreća ne mora da definiše nečiji život, što postaje i neophodna poruka za sve nas.

Šezdesete, istočna obala Novog Zelanda. Dve maorske porodice koje se bave šišanjem ovaca – porodice Mahana i Poatas – zakleti su neprijatelji i poslovni konkurenti. Četrnaestogodišnji Simeon Mahana, najmlađi sin, traži saveznike protiv svog dede, Tamihana, koji je tradicionalnih shvatanja. Kako Simeon razotkriva istinu iza dugogodišnje porodične krvne osvete, ne rizikuje samo svoju budućnost, već i jedinstvo čitavog usko prepletenog društva.
Od autora Jahača kitova, scenariste Gospodara i vojskovođe i producenta i režisera Bili jednom ratnici, stiže nam duboka i potresna priča o seoskom porodičnom životu u prelepom i udaljenom uglu planete.

Izdvajamo

Dobitnik Zlatnog Medveda na filmskom festivalu u Berlinu 2016. godine, Đanfranko Rosijev britki i dirljivi prikaz mediteranskog ostrva Lampeduza, koji opisuje humanitarnu krizu u morima oko njega, je ujedno majstorski odrađen dokumentarni film i blagovremeni poziv za hitnu akciju.

Smeštena 150 milja južno od Sicilije, Lampeduza je osvanula u javnosti kao prva luka koja je ugostila stotine hiljada Afrikanaca i bliskoistočnih izbeglica koji putuju ka Evropi u potrazi za boljim životom. Nakon meseci provedenih na ostrvu, u dodiru i susretu sa stanovnicima, Rosi je sakupio neverovatan broj snimaka, koji se bave istorijom, kulturom i svakodnevnim životom izbeglica. Stavljajući u fokus dvanaestogodišnjeg Semuela, koji istražuje kopno i pokušava da savlada more, film postepeno gradi nenadmašivi, naturalistički portret stanovnika Lampeduze i događaje koje čine njihovu svakodnevicu.

Rezultat je lirski, poetski i iskreno moćni dokumentarac koji niti sudi, niti preteruje, već gledaocu pokazuje svet kakav jeste – do potpuno poražavajućeg dejstva.

Danas je trčanje jedna od najzastupljenijih fizičkih aktivnosti muškaraca i žena širom sveta, a filmom "Slobodni da trčimo", otkriva se neverovatna i malo poznata priča stara pet decenija o osporavanom pravu na trčanje i rastućem pokretu trkača.
Ovaj dokumentarac prikazuje same početke omasovljavanja džogiranja ranih ‘60-ih, popularizaciju maratona i borbu za “trkačko pravo” – naročito među ženama – protiv konzervativne federacije Staza i polja (Track and Fields).

Tunis, leto 2010, nekoliko meseci pred Revoluciju: osamnaestogodišnja Fara je upravo završila srednju školu i porodica je već vidi kao budućeg doktora. Ali, ona ne misli tako. Fara peva u politički angažovanom rok bendu. Oseća strast za životom, opija se, otkriva ljubav i, protiv volje majke Hajet, koja zna kakve opasnosti vrebaju u Tunisu, istražuje svoj grad noću.

Film, inspirisan knjigom Naomi Klajn, predstavlja jedinstveni uticaj na načine sprečavanja loših posledica koje donose klimatske promene. Eko-dokumentarac po mnogim aspektima potpuno različit od brojnih koji se bave tematikom globalnog zagrevanja tokom perioda od 4 godine sniman je u 9 zemalja na pet kontinenata. Putujući od Montane do Grčke, preko južne obale Indije, Pekinga i Kanade priča uzročno-posledično povezuje emisiju ugljenika sa svetskim ekonomskim sistemom i hazardnim čovekom nasuprot prirodi. “ovo menja sve” nudi zanimljivu i kontroverznu ideju – da trenutnu globalnu krizu prouzrokovanu brojnim klimatskim promenama možemo iskoristiti za transformaciju urušene ekonomije u nešto radikalno bolje. Klajnova dodatno postavlja retoričko pitaje: Da li je „kraj sveta“ kakvog poznajemo, zaista postao dosadna tema?

Sudija, Mišel Rasin je strog prema sebi kao i prema drugima. Nije preterano omiljen u svojoj zajednici, ali ga svi poštuju. U veoma delikatnom trenutku života, kada se nalazi u sred razvoda braka, započinje težak sudski proces koji će u njegovu sudnicu kao porotkinju uvesti Brigit. Ponovni susret sa Brigit počinje da menja život strogog sudije iz osnova.

Vođen nebrojeno puta dokazanim pravilom da jedna slika govori više od hiljadu reči, islandski reditelj, Benedikt Erlingson, napravio je u BBC produkciji nesvakidaVođen nebrojeno puta dokazanim pravilom da jedna slika govori više od hiljadu reči, islandski reditelj, Benedikt Erlingson, napravio je u BBC produkciji nesvakidašnji omaž i hroniku istorije vodvilja, cirkuske umetnosti i karnevala.šnji omaž i hroniku istorije vodvilja, cirkuske umetnosti i karnevala.

Prikazuje 1–20 od 72 rezultata