Izdvajamo
SINOPSIS

Devojka luta kroz grad u potrazi za mestom na kom će prespavati. Na svom putu sreće mladu majku koja religiozno proslavlja svoje majčinstvo, odlazi kući sa egzistencijalistom u krizi i čeka kraj kapitalizma u baru za transvestite. Njen pokušaj da napiše knjigu ne ide dalje od prve rečenice drugog poglavlja i za tu noć, ona ne pronalazi mesto za sebe osim joga studija, umetničkih galerija i kreveta stranaca. Umesto da pokuša da se uklopi, svoju depresiju počinje da smatra politički uslovljenom. Kroz 15 susreta ovaj film istražuje naše postmoderno društvo između nepredvidivosti i marketinga, serijske monogamije i neospiritualizma, razočaranja i pritiska da se bude srećan. Spaja pop i teoriju, feminizam i humor i pruža vam gomilu citata koje biste želeli da vidite ispisane neonskim slovima na reklamnim bilbordima.

Izdvajamo
SINOPSIS

Kao što ja delim sa svojim pčelama, tako bih volela da svi ljudi dele jedni sa drugima” reči su Atidže Muratove, glavne protagonistkinje filma Zemlja meda. Film nominovan za dva Oskara uči nas suštini deljenja, ljubavi i posvećenosti, moralnom kodeksu koji nadjačava pohlepu i vraća ravnotežu u poljuljane vrednosti modernog sveta. Atidže živi u više nego skromnim uslovima sa bolesnom majkom i poslednja je pčelarka u Evropi koja se ovim poslom bavi na način koji zahteva potpunu posvećenost zakonima prirode – pola uzmi za sebe, pola ostavi pčelama. Nesebična, skromna, zahvalna za sve što ima i nema jer za bolje u životu nije ni znala, dane provodi u napuštenom selu odakle obilazi svoje kolonije pčela. Mnogočlana porodica nomada preti da ugrozi ono što je Atidže vremenom izgradila, ali ravnoteža koju nekad uspostavi samo priroda podseća nas da su njeni zakoni ipak iznad ljudske pohlepe.

Izdvajamo
SINOPSIS

2018. godine u celom svetu se obeležava stogodišnjica rođena jednog od najvećih filmskih reditelja u istoriji filma Ingmara Bergmana. Kada se radi o dokumentarcu o nekom režiseru – većina delova filma završi isečena u montaži. Međutim, za film Jane Magnuson, „Bergman – godina života“, kritičari kažu da jedan od najiskrenijh portreta ovog reditelja, preplavljen emocijama. Film se osvrće na najplodniju godinu Bergmanovog života – 1957. ali prati i njegov celokupni život i karijeru. Oslikava ga kao nežnog, ali i grubog, plahovitog i vođenog demonima, tiranina i poluludog slavnog genija kakav je bio – čoveka posvećenog poslu, ali i opsesivnim vezama sa ženama – dovoljnim za tri života. U vreme kada je stvarao svoja najveća dela, bio je u vezi sa četiri žene, iz tri braka je imao šestoro dece čije godine rođenja nije baš najbolje pamtio, ali je u gustom dnevnom rasporedu uvek imao vremena za svoj čir koji ga je s vremena na vreme terao u bolnicu – jedino mesto gde je na miru mogao da piše.

Izdvajamo
SINOPSIS

Ko je Elena Ferante? Možda ste prošli pored nje, a da to i niste znali? Posle gotovo decenije od objavljivanja knjige „Moja genijalna prijateljica“, spisateljica koja piše pod pseudonimom Elena Ferante nije ni blizu otkrivanja svog identiteta, a njeni obožavaoci su podeljenog mišljenja da li žele da saznaju ko je ona ili ne. U momentu kada su njene knjige prodate u više od 15 miliona primeraka, kako to da komšije još nisu otkrile čime se ona bavi? Reditelja filma Groznica Ferante, Đakoma Durcija nije interesovalo ko je ona. Impresionirao ga je fenomen njenih knjiga koje se prodaju na svim kontinentima i prevedene su na 45 jezika sveta. Uostalom, i sama je rekla da piše samo knjige koje će se prodavati, da je interesuje samo da njena dela budu čitana. Groznica Ferante upravo pokušava da reši misteriju opsesije delima Elene Ferante. Film je nastao iz iste strasti koja obuzima gotovo sve čitaoce njenih dela i nada se da će ući u trag tajni fenomena njenog uspeha širom sveta.

Izdvajamo

U filmu Čujte i počujte, kultni reditelj nominovan za Oskara, Verner Hercog (Grizzly Man, Cave of Forgotten Dreams) rekonstruiše virtuelni svet, počev od njegovog postanka, sve do krajnjih dometa, istražujući digitalnu pozadinu sa istom radoznalošću i kreativnošću kojima je pristupao različitim zemaljskim predelima, poput Amazona, Sahare, Južnog pola i napuštenih predela Australije. Hercog gledaoce vodi na jedinstveno putovanje, kroz niz provokativnih razgovora koji otkrivaju kako je onlajn svet transformisao način na koji realni svet funkcioniše – od trgovine do obrazovanja, od putovanja u svemir do zdravstva, sve do središnjeg pitanja ljudskog ponašanja u društvu.

Izdvajamo

Pod ljubaznim ali čvrstim smernicama starog fana koji je postao režiser i kulturni diplomata, i na iznenađenje celog sveta, kultni bend “Lajbah” iz bivše Jugoslavije postao je prva strana rok grupa koja je nastupala u državi-tvrđavi Severnoj Koreji. Suočen sa strogom ideologijom i kulturološkim razlikama, bend se bori da svoje pesme probije kroz iglene uši cenzure, pre nego što dospe do publike koja nikada ranije nije imala priliku da čuje alternativni rok-en-rol. U međuvremenu, propagandni zvučnici su postavljeni na granicu između dve Koreje i najavljeno je odbrojavanje do početka rata. Brda su živa...uz zvuk muzike.

Izdvajamo

Dobitnik Zlatnog Medveda na filmskom festivalu u Berlinu 2016. godine, Đanfranko Rosijev britki i dirljivi prikaz mediteranskog ostrva Lampeduza, koji opisuje humanitarnu krizu u morima oko njega, je ujedno majstorski odrađen dokumentarni film i blagovremeni poziv za hitnu akciju.

Smeštena 150 milja južno od Sicilije, Lampeduza je osvanula u javnosti kao prva luka koja je ugostila stotine hiljada Afrikanaca i bliskoistočnih izbeglica koji putuju ka Evropi u potrazi za boljim životom. Nakon meseci provedenih na ostrvu, u dodiru i susretu sa stanovnicima, Rosi je sakupio neverovatan broj snimaka, koji se bave istorijom, kulturom i svakodnevnim životom izbeglica. Stavljajući u fokus dvanaestogodišnjeg Semuela, koji istražuje kopno i pokušava da savlada more, film postepeno gradi nenadmašivi, naturalistički portret stanovnika Lampeduze i događaje koje čine njihovu svakodnevicu.

Rezultat je lirski, poetski i iskreno moćni dokumentarac koji niti sudi, niti preteruje, već gledaocu pokazuje svet kakav jeste – do potpuno poražavajućeg dejstva.

Danas je trčanje jedna od najzastupljenijih fizičkih aktivnosti muškaraca i žena širom sveta, a filmom "Slobodni da trčimo", otkriva se neverovatna i malo poznata priča stara pet decenija o osporavanom pravu na trčanje i rastućem pokretu trkača.
Ovaj dokumentarac prikazuje same početke omasovljavanja džogiranja ranih ‘60-ih, popularizaciju maratona i borbu za “trkačko pravo” – naročito među ženama – protiv konzervativne federacije Staza i polja (Track and Fields).

Film, inspirisan knjigom Naomi Klajn, predstavlja jedinstveni uticaj na načine sprečavanja loših posledica koje donose klimatske promene. Eko-dokumentarac po mnogim aspektima potpuno različit od brojnih koji se bave tematikom globalnog zagrevanja tokom perioda od 4 godine sniman je u 9 zemalja na pet kontinenata. Putujući od Montane do Grčke, preko južne obale Indije, Pekinga i Kanade priča uzročno-posledično povezuje emisiju ugljenika sa svetskim ekonomskim sistemom i hazardnim čovekom nasuprot prirodi. “ovo menja sve” nudi zanimljivu i kontroverznu ideju – da trenutnu globalnu krizu prouzrokovanu brojnim klimatskim promenama možemo iskoristiti za transformaciju urušene ekonomije u nešto radikalno bolje. Klajnova dodatno postavlja retoričko pitaje: Da li je „kraj sveta“ kakvog poznajemo, zaista postao dosadna tema?

Vođen nebrojeno puta dokazanim pravilom da jedna slika govori više od hiljadu reči, islandski reditelj, Benedikt Erlingson, napravio je u BBC produkciji nesvakidašnji omaž i hroniku istorije vodvilja, cirkuske umetnosti i karnevala.šnji omaž i hroniku istorije vodvilja, cirkuske umetnosti i karnevala.

Austrijski večiti provokator Urlih Zajdl („Pasji dani“, „Uvoz-izvoz“, „Raj“) ponovo nas vodi u Afriku i njena divlja prostranstva gde antilope, zebre, gnuovi i druga stvorenja pasu u krdima, a nemački i austrijski lovni turisti su na odmoru. Oni se provlače kroz grmlje, vrebaju, prate svoj plen, pucaju, ciče od uzbuđenja i poziraju pred ulovljenim životinjama.

Lik Žake, koji je za svoj film “Marš pingvina” dobio Oskara za najbolji dokumentarni film 2006 godine, u svom novom filmu se vraća temi ekologije kojom se bavio i u svojim filmovima “Lisica i dete” iz 2007. i “Bila jednom jedna šuma” iz 2013. godine. Novi film se bavi naučnim istraživanjima Kloda Loriusa koji je još 1957. godine išao na Antarktik i bio prvi koji je još '65-e godine govorio o problemu globalnog zagrevanja i njegovim posledicama po planetu. Prema rečima samog reditelja, čovečanstvo je pred velikim izazovom i mora hitno da reaguje kako bi osiguralo budućnost planete.

Film “Led i nebo” svečano je zatvorio Kanski filmski festival 2015. godine.

Izdvajamo

Film “Demokratija” otkriva mistični svet političkih zakulisnih radnji, lobiranja i nadmetaja oko novog zakona Evropske Unije o prikupljanju i čuvanju ličnih podataka. Mladi nemački aktivista i član evropskog parlamenta, Jan Filip Albreht, zajedno sa EU komesarkom Vivijen Reding pokušaće nemoguće – pobedu nad sirovim i netransparentnim sistemom političke moći. Nakon dve i po godine prljave političke igre i praćenja složenog zakonskog procesa dokumentarni film “Demokratija” oživljava složene strukture moći i prikazuje samo deo posledica na današnje stanje evropske i svetske demokratije i našu digitalnu budućnost.

Prva godina je za Lusi, Đovanija i direktora Aleksandera, u MekArdl Slobodnoj školi u Litl Folsu, Nju Džerzi, u kome su časovi dobrovoljni i pravila se kreiraju demokratskim glasanjem. Reditelj je prisutan od početka, posmatra nepomirljivo raznolik sastav prostodušnih mladih ličnosti dok grade odnos, istražuju svoje okruženje i žestoko debatuju o povredama pravila, dok sve ne dođe na svoje.

Izdvajamo

Dobitnik Oskara za najbolji dugometražni dokumentarni film, Citizenfour, je priča o Edwardu Snowdenu, najpoznatijem američkom zviždaču i bivšem zaposleniku CIA-e, čoveku koji je otkrio skandal o nezakonitom prisluškivanju građana od strane Nacionalne službe sigurnosti SAD-a (NSA). Ovaj dokumentarni triler čija priča započinje anonimnim mailom, a nastavlja se odlaskom u Hong Kong i brojnim sastancima sa čovekom kojeg je u kratkom vremenskom periodu upoznala cela planeta, ne samo da pokazuje opasnosti vladinog nadzora - tera vas da ih osetite na sopstvenoj koži. Nakon što pogledate ovaj film, nikada više nećete na isti način gledati na telefon, e-mail, kreditnu karticu, web pretraživač ili Facebook profil.

Izdvajamo
SINOPSIS

Austrijski režiser Hubert Sauper, kroz poznatu frazu konkvistadora “Dolazimo u miru”, prikazuje krvavu sudbinu Sudana, zemlje koja se izrabljuje na sve perfidniji način, od jeftine prodaje sudanskog prirodnog blaga američkim kompanijama uz blagoslov političara i mirovnih organizacija, do eksploatacije nafte od strane Kine, koja je prouzrokovala alarmantno zagađenje vode.

Dokumentarni triptih o grupi dece beskućnika, koji su uspeli da prežive svoje detinjstvo kao narkomani, odrastu i počnu da žive život odraslih. To je priča o dečaku koji traga za svojom majkom, suočavajući se pri tom sa nadrealnim, izopačenim društvom u svom rodnom selu, punom mržnje i sadističkog besa. To je priča i o trudnoj devojci koja želi da rodi svoje dete, iako predoseća da će njegova sudbina biti još gora od njene. Ali, njene sopstvene sestre je primoravaju da abortira.

Sinopsis

Tragikomična oda posvećena neuspehu i smeštena u selo na ivici Belgije. Bob (Flamanac) i Marsel (Valonac) dele samoću, neobičan smisao za humor i žeđ za alkoholom. Bob je penzionisani stočar koji voli svoju slobodu i šumu, dok Marsel pokušava da održi kontakt sa porodicom koji gubi. Vreme sporo prolazi u valonskoj provinciji. Na sreću, tu su drva za cepanje i lepljivi papir za muve koji mora da se menja, kao i povremeni odlasci kod zubara. Ostalo vreme provedeno je u opijanju. Prijatelji su se dogovorili da je samoubistvo najbolji izlaz iz beznadežne situacije, u slučaju da postane gore nego što već jeste. U tom slučaju, odabrali su savršeno mesto za izvršenje - ispod Bobovog drveta života.

Sinopsis

Jedan Nemac i jedan Italijan odlučili su da osvoje Jamajku svojim reggae pesmama. Možda zvuči kao nemoguća misija, ali Gentleman i Alborosie su u tome i uspeli! Reditelji Noël Dernesch i Moritz Springer proveli su čak sedam godina snimajući ovu dvojicu atipičnih reggae umetnika koji tragaju za autentičnošću u Jamajci, zemlji rastafarijanstva i reggae muzike, daleko od zapadnjačkog potrošačkog društva. Tillmann Otto, nemački muzičar poznatiji kao Gentleman i italijanski muzičar Alberto D'Ascola sa pseudonimom Alborosie dele ljubav prema reggae muzici i duhovnosti koju su pronašli na karipskom ostrvu blagoslovenom fascinantnim prirodnim lepotama, prijatnom klimom i kreativnim ljudima, ali i izmučenom oružanim sukobima i siromaštvom. Zajedno sa protagonistima uranjamo u svet u kome muzika služi kao ventil u borbi protiv siromaštva, kriminala i nedostatka perspektive, no ujedno i svet obeležen dubokim i ohrabrujućim duhovnim vezama. Svet o kojem Alborosie kaže: “Ovde živi Bog. Ali i Sotona.”

Prikazuje 19 rezultata pretrage