Izdvajamo

U filmu Čujte i počujte, kultni reditelj nominovan za Oskara, Verner Hercog (Grizzly Man, Cave of Forgotten Dreams) rekonstruiše virtuelni svet, počev od njegovog postanka, sve do krajnjih dometa, istražujući digitalnu pozadinu sa istom radoznalošću i kreativnošću kojima je pristupao različitim zemaljskim predelima, poput Amazona, Sahare, Južnog pola i napuštenih predela Australije. Hercog gledaoce vodi na jedinstveno putovanje, kroz niz provokativnih razgovora koji otkrivaju kako je onlajn svet transformisao način na koji realni svet funkcioniše – od trgovine do obrazovanja, od putovanja u svemir do zdravstva, sve do središnjeg pitanja ljudskog ponašanja u društvu.

Izdvajamo

Pod ljubaznim ali čvrstim smernicama starog fana koji je postao režiser i kulturni diplomata, i na iznenađenje celog sveta, kultni bend “Lajbah” iz bivše Jugoslavije postao je prva strana rok grupa koja je nastupala u državi-tvrđavi Severnoj Koreji. Suočen sa strogom ideologijom i kulturološkim razlikama, bend se bori da svoje pesme probije kroz iglene uši cenzure, pre nego što dospe do publike koja nikada ranije nije imala priliku da čuje alternativni rok-en-rol. U međuvremenu, propagandni zvučnici su postavljeni na granicu između dve Koreje i najavljeno je odbrojavanje do početka rata. Brda su živa...uz zvuk muzike.

Izdvajamo

Dobitnik Zlatnog Medveda na filmskom festivalu u Berlinu 2016. godine, Đanfranko Rosijev britki i dirljivi prikaz mediteranskog ostrva Lampeduza, koji opisuje humanitarnu krizu u morima oko njega, je ujedno majstorski odrađen dokumentarni film i blagovremeni poziv za hitnu akciju.

Smeštena 150 milja južno od Sicilije, Lampeduza je osvanula u javnosti kao prva luka koja je ugostila stotine hiljada Afrikanaca i bliskoistočnih izbeglica koji putuju ka Evropi u potrazi za boljim životom. Nakon meseci provedenih na ostrvu, u dodiru i susretu sa stanovnicima, Rosi je sakupio neverovatan broj snimaka, koji se bave istorijom, kulturom i svakodnevnim životom izbeglica. Stavljajući u fokus dvanaestogodišnjeg Semuela, koji istražuje kopno i pokušava da savlada more, film postepeno gradi nenadmašivi, naturalistički portret stanovnika Lampeduze i događaje koje čine njihovu svakodnevicu.

Rezultat je lirski, poetski i iskreno moćni dokumentarac koji niti sudi, niti preteruje, već gledaocu pokazuje svet kakav jeste – do potpuno poražavajućeg dejstva.

Danas je trčanje jedna od najzastupljenijih fizičkih aktivnosti muškaraca i žena širom sveta, a filmom "Slobodni da trčimo", otkriva se neverovatna i malo poznata priča stara pet decenija o osporavanom pravu na trčanje i rastućem pokretu trkača.
Ovaj dokumentarac prikazuje same početke omasovljavanja džogiranja ranih ‘60-ih, popularizaciju maratona i borbu za “trkačko pravo” – naročito među ženama – protiv konzervativne federacije Staza i polja (Track and Fields).

Film, inspirisan knjigom Naomi Klajn, predstavlja jedinstveni uticaj na načine sprečavanja loših posledica koje donose klimatske promene. Eko-dokumentarac po mnogim aspektima potpuno različit od brojnih koji se bave tematikom globalnog zagrevanja tokom perioda od 4 godine sniman je u 9 zemalja na pet kontinenata. Putujući od Montane do Grčke, preko južne obale Indije, Pekinga i Kanade priča uzročno-posledično povezuje emisiju ugljenika sa svetskim ekonomskim sistemom i hazardnim čovekom nasuprot prirodi. “ovo menja sve” nudi zanimljivu i kontroverznu ideju – da trenutnu globalnu krizu prouzrokovanu brojnim klimatskim promenama možemo iskoristiti za transformaciju urušene ekonomije u nešto radikalno bolje. Klajnova dodatno postavlja retoričko pitaje: Da li je „kraj sveta“ kakvog poznajemo, zaista postao dosadna tema?

Vođen nebrojeno puta dokazanim pravilom da jedna slika govori više od hiljadu reči, islandski reditelj, Benedikt Erlingson, napravio je u BBC produkciji nesvakidaVođen nebrojeno puta dokazanim pravilom da jedna slika govori više od hiljadu reči, islandski reditelj, Benedikt Erlingson, napravio je u BBC produkciji nesvakidašnji omaž i hroniku istorije vodvilja, cirkuske umetnosti i karnevala.šnji omaž i hroniku istorije vodvilja, cirkuske umetnosti i karnevala.

Austrijski večiti provokator Urlih Zajdl („Pasji dani“, „Uvoz-izvoz“, „Raj“) ponovo nas vodi u Afriku i njena divlja prostranstva gde antilope, zebre, gnuovi i druga stvorenja pasu u krdima, a nemački i austrijski lovni turisti su na odmoru. Oni se provlače kroz grmlje, vrebaju, prate svoj plen, pucaju, ciče od uzbuđenja i poziraju pred ulovljenim životinjama.

Lik Žake, koji je za svoj film “Marš pingvina” dobio Oskara za najbolji dokumentarni film 2006 godine, u svom novom filmu se vraća temi ekologije kojom se bavio i u svojim filmovima “Lisica i dete” iz 2007. i “Bila jednom jedna šuma” iz 2013. godine. Novi film se bavi naučnim istraživanjima Kloda Loriusa koji je još 1957. godine išao na Antarktik i bio prvi koji je još '65-e godine govorio o problemu globalnog zagrevanja i njegovim posledicama po planetu. Prema rečima samog reditelja, čovečanstvo je pred velikim izazovom i mora hitno da reaguje kako bi osiguralo budućnost planete.

Film “Led i nebo” svečano je zatvorio Kanski filmski festival 2015. godine.

Izdvajamo

Film “Demokratija” otkriva mistični svet političkih zakulisnih radnji, lobiranja i nadmetaja oko novog zakona Evropske Unije o prikupljanju i čuvanju ličnih podataka. Mladi nemački aktivista i član evropskog parlamenta, Jan Filip Albreht, zajedno sa EU komesarkom Vivijen Reding pokušaće nemoguće – pobedu nad sirovim i netransparentnim sistemom političke moći. Nakon dve i po godine prljave političke igre i praćenja složenog zakonskog procesa dokumentarni film “Demokratija” oživljava složene strukture moći i prikazuje samo deo posledica na današnje stanje evropske i svetske demokratije i našu digitalnu budućnost.

Prva godina je za Lusi, Đovanija i direktora Aleksandera, u MekArdl Slobodnoj školi u Litl Folsu, Nju Džerzi, u kome su časovi dobrovoljni i pravila se kreiraju demokratskim glasanjem. Reditelj je prisutan od početka, posmatra nepomirljivo raznolik sastav prostodušnih mladih ličnosti dok grade odnos, istražuju svoje okruženje i žestoko debatuju o povredama pravila, dok sve ne dođe na svoje.

Izdvajamo

Dobitnik Oskara za najbolji dugometražni dokumentarni film, Citizenfour, je priča o Edwardu Snowdenu, najpoznatijem američkom zviždaču i bivšem zaposleniku CIA-e, čoveku koji je otkrio skandal o nezakonitom prisluškivanju građana od strane Nacionalne službe sigurnosti SAD-a (NSA). Ovaj dokumentarni triler čija priča započinje anonimnim mailom, a nastavlja se odlaskom u Hong Kong i brojnim sastancima sa čovekom kojeg je u kratkom vremenskom periodu upoznala cela planeta, ne samo da pokazuje opasnosti vladinog nadzora - tera vas da ih osetite na sopstvenoj koži. Nakon što pogledate ovaj film, nikada više nećete na isti način gledati na telefon, e-mail, kreditnu karticu, web pretraživač ili Facebook profil.

Živimo u vremenima opštih promena, kriza i disorijentacije. Finansijski sistem, energetika, klimatske promene: svi ovi problemi imaju jednu zajedničku stvar, stvorili su ih ljudi. Sve ove probleme su stvorili ljudi edukovani na najboljim univerzitetima i institucijama ovog sveta. Da li je ovaj nered nuspojava njihove edukacije, ili fundamentalnih stavova i pristupa? Da li je glavni problem struktura naših mozgova, i samim time struktura našeg zastarelog razmišljanja? Nikada nećemo skupiti dovoljno hrabrosti i inspiracije da rešimo sutrašnje probleme jučerašnjim rešenjima!

Nigde ova činjenica nije toliko jasna koliko je u našem prosvetnom sistemu, gde najveće prilike i talenti nestaju zahvaljujući lošim metodima i kalupima standardizacije koji se forsiraju na njih. Umesto da se fokusiramo na standardizaciju i ekonomsku korist, kreativnost, diverzitet i održivost moraju postati fokus novih prosvetnih institucija! U budućnosti, prosveta mora napustiti jučerašnje sistematsko propovedanje sa visine i umesto toga staviti u prvi plan realizaciju potencijala i obogaćenje studenata kroz diverzitet i raznovrsnost. I na kraju: ko će započeti ovaj proces ako ga MI ne započnemo?!

Dokumentarni triptih o grupi dece beskućnika, koji su uspeli da prežive svoje detinjstvo kao narkomani, odrastu i počnu da žive život odraslih. To je priča o dečaku koji traga za svojom majkom, suočavajući se pri tom sa nadrealnim, izopačenim društvom u svom rodnom selu, punom mržnje i sadističkog besa. To je priča i o trudnoj devojci koja želi da rodi svoje dete, iako predoseća da će njegova sudbina biti još gora od njene. Ali, njene sopstvene sestre je primoravaju da abortira.

Sinopsis

Tragikomična oda posvećena neuspehu i smeštena u selo na ivici Belgije. Bob (Flamanac) i Marsel (Valonac) dele samoću, neobičan smisao za humor i žeđ za alkoholom. Bob je penzionisani stočar koji voli svoju slobodu i šumu, dok Marsel pokušava da održi kontakt sa porodicom koji gubi. Vreme sporo prolazi u valonskoj provinciji. Na sreću, tu su drva za cepanje i lepljivi papir za muve koji mora da se menja, kao i povremeni odlasci kod zubara. Ostalo vreme provedeno je u opijanju. Prijatelji su se dogovorili da je samoubistvo najbolji izlaz iz beznadežne situacije, u slučaju da postane gore nego što već jeste. U tom slučaju, odabrali su savršeno mesto za izvršenje - ispod Bobovog drveta života.

Sinopsis

Jedan Nemac i jedan Italijan odlučili su da osvoje Jamajku svojim reggae pesmama. Možda zvuči kao nemoguća misija, ali Gentleman i Alborosie su u tome i uspeli! Reditelji Noël Dernesch i Moritz Springer proveli su čak sedam godina snimajući ovu dvojicu atipičnih reggae umetnika koji tragaju za autentičnošću u Jamajci, zemlji rastafarijanstva i reggae muzike, daleko od zapadnjačkog potrošačkog društva. Tillmann Otto, nemački muzičar poznatiji kao Gentleman i italijanski muzičar Alberto D'Ascola sa pseudonimom Alborosie dele ljubav prema reggae muzici i duhovnosti koju su pronašli na karipskom ostrvu blagoslovenom fascinantnim prirodnim lepotama, prijatnom klimom i kreativnim ljudima, ali i izmučenom oružanim sukobima i siromaštvom. Zajedno sa protagonistima uranjamo u svet u kome muzika služi kao ventil u borbi protiv siromaštva, kriminala i nedostatka perspektive, no ujedno i svet obeležen dubokim i ohrabrujućim duhovnim vezama. Svet o kojem Alborosie kaže: “Ovde živi Bog. Ali i Sotona.”

Prikazuje 15 rezultata