Izdvajamo
SINOPSIS

Danas čitava planeta govori o životnoj sredini i ekologiji – ali često zaboravlja prvo da sasluša samu prirodu. Peter Voleben, autor bestselera Tajni život drveća, putuje sa jednog kontinenta na drugi da bi otkrio i opisao tajni svet šuma. Model koji reguliše život drveća i biljaka, osvetljen gvozdenim pravilom solidarnosti i kohezije, ključ je svesti koja se ne može dalje odlagati. Voleben je putovao u Švedsku da vidi najstarija drveća na svetu, posetio je fabrike u Vankuveru koje istražuju nove pristupe očuvanju životne sredine i pridružio se demonstracijama ekoloških aktivista svuda. Sudbina čoveka i njegovog opstanka na Zemlji je usko povezana sa dobrim zdravljem velikih šuma i vreme da se o njima brinemo je upravo sada.

Izdvajamo
SINOPSIS

Kako treba da izgleda dobar i uspešan život? Da li je drugačiji način života uopšte moguć? Ovo je film koji traga za odgovorima na ova pitanja. Rezultat je priča o perspektivama bez straha, o povezanosti u muzici, prirodi i društvu, o ljudima sa različitim idejama, ali sa jednim velikim, zajedničkim ciljem: održivim i lepšim svetom. Reditelj Ervin Vagenhofer traga za lepotom i dobrotom i prikazuje ljude koji stvaraju nešto inovativno i korisno. Žene bez obrazovanja koje grade solarne panele po selima širom sveta. Vizionari koji pusta polja transformišu u nove zelene oaze. Šumar koji razvija izgradnju najzdravijih kuća u svetu. Duhovni vođa sa svojim nestašnim i suštinskim porukama i njegova sestra sa Tibeta sa ogromnim srcem za mlade. Mladi džez trio, pijanista… Ovaj film ih sve spaja. Da li će na kraju sve biti u redu? Da, na kraju sve može ispasti kako treba.

SINOPSIS
Najnoviji film Fredrika Gertena, upoznaje nas sa jednom od najvažnijih savremenih tema a to je tema stanovanja širom sveta i istog problema koji imaju ljudi širom planete. Dok cene stanovanja rastu, plate ostaju na istom nivou. Da li gradovi postaju sve više zatvoreni za svoje građane? Da li su stanovi postali deo imovine bogatih korporacija – aktiva kojom trguju i koji stoje prazni izbacujući napolje ljude koji više ne mogu da priušte da žive tu gde su rođeni? U čijem su vlasništvu zgrade koje stoje prazne nasuprot brojnih beskućnika i onih koji su proterani sa zemljišta na kom su podignute? Na ova pitanja odgovore daju Saskia Sasen, Džozef Štiglic, Roberto Saviano i pre svega Leilani Farha - specijalni izveštač Ujedinjenih nacija koja se bavi problemom adekvatnog stanovanja ljudi širom sveta i pravom na pristojan krov nad glavom. Producenti kažu da je „IZBAČENI“ više od filma – prerastao je u pokret, u borbu za suprotstavljanje krizi koja preti gradovima širom sveta. Film o korporacijama i njihovoj nepojmivoj moći, o korupciji, obespravljenosti slabih u koje polako počinju da se ubrajaju i vlade jer kako u filmu tvrde – vrednost svih nekretnina koje funkcionišu kao korporacijska imovina kojom se trguje na planeti je 217 biliona dolara što je nekoliko puta više nego zbir BDP-a svih ekonomija sveta zajedno!!!!! I kako UN izveštač tvrdi – nekretnine su postale valuta kojom se trguje, kao zlato, samo što zlato ne spada pod osnovna ljudska prava, a stanovanje ipak da.
SINOPSIS
Nominovan za Oskara za najbolji film na stranom jeziku i dobitnik preko 30 nagrada na festivalima širom sveta, Telo Hristovo je uzbudljiv i provokativan film u kome, kako kritičari kažu, celu priču iznosi glavni junak, mladi Danijel (igra ga mlada poljska glumačka zvezda Bartoš Bilenia) čija je sjajna gluma postala zaštitini znak ovog filma. Ovo je priča o dvadesetogodišnjaku koji doživljava duhovnu transformaciju u pritvoru za mlade. Zločin koji je počinio sprečava ga da pristupi formalnom izučavanju hrišćanstva. Međutim, Danijel ne odustaje od svog sna i odlazi u mali grad da oproba sreću u onome što zaista voli. Telo Hristovo je u osnovi emotivna priča bazirana na istinitom događaju koja je ujedno i inteligentan, često i ironičan odgovor na poziicju crkve i religije u savremenom evropskom društvu.
Izdvajamo
SINOPSIS

Kao što ja delim sa svojim pčelama, tako bih volela da svi ljudi dele jedni sa drugima” reči su Atidže Muratove, glavne protagonistkinje filma Zemlja meda. Film nominovan za dva Oskara uči nas suštini deljenja, ljubavi i posvećenosti, moralnom kodeksu koji nadjačava pohlepu i vraća ravnotežu u poljuljane vrednosti modernog sveta. Atidže živi u više nego skromnim uslovima sa bolesnom majkom i poslednja je pčelarka u Evropi koja se ovim poslom bavi na način koji zahteva potpunu posvećenost zakonima prirode – pola uzmi za sebe, pola ostavi pčelama. Nesebična, skromna, zahvalna za sve što ima i nema jer za bolje u životu nije ni znala, dane provodi u napuštenom selu odakle obilazi svoje kolonije pčela. Mnogočlana porodica nomada preti da ugrozi ono što je Atidže vremenom izgradila, ali ravnoteža koju nekad uspostavi samo priroda podseća nas da su njeni zakoni ipak iznad ljudske pohlepe.

SINOPSIS
Trilogija Milenijum i njena glavna junakinja Lizbet Salander su super heroji savrmene književne i filmske produkcije, umetnosti i sveta zabave! Ali kako ćemo videti u samom filmu, Lizbet Salander nije baš u popunosti stvar fikcije njenog pisca Stiga Laršona. Štaviše, videćemo da je jednim delom inspirisana manje poznatom Laršonovom stranom - njegovim radom na razotkrivanju korena i pozadine radikalne desnice i fašističkih grupa unutar švedskih političkih pokreta. Pre nego što su njegovi radovi stekli planetarnu slavu, Stig Laršon je bio istraživački novinar koji je pratio profilisanje belih nacionalističkih grupa i vladinih pokreta koji su doprineli njihovom uzdizanju u savremenoj Švedskoj. Super inteligencija, upornost, visoki profesionalni standardi, kao i sklonost ka neurednom životu su samo neke paralele autora i super junakinje. Film nam razotkriva u kojoj meri je rad stvarnih fašista uticao na formiranje karaktera u trilogiji, kao na primer članova porodice Vanger iz serijala Milenium ili sjajnog trilera Dejvida Finčera “Muškarci koji mrze žene”. Ovaj film vas nagoni da još više cenite ovog super popularnog autora čije su knjige prodate u desetinama miliona primeraka širom sveta.
Izdvajamo
KINOKAUCH BIOSKOP

Svake sedmice od srede do nedelje film po ceni od dolara!

SINOPSIS

2018. godine u celom svetu se obeležava stogodišnjica rođena jednog od najvećih filmskih reditelja u istoriji filma Ingmara Bergmana. Kada se radi o dokumentarcu o nekom režiseru – većina delova filma završi isečena u montaži. Međutim, za film Jane Magnuson, „Bergman – godina života“, kritičari kažu da jedan od najiskrenijh portreta ovog reditelja, preplavljen emocijama. Film se osvrće na najplodniju godinu Bergmanovog života – 1957. ali prati i njegov celokupni život i karijeru. Oslikava ga kao nežnog, ali i grubog, plahovitog i vođenog demonima, tiranina i poluludog slavnog genija kakav je bio – čoveka posvećenog poslu, ali i opsesivnim vezama sa ženama – dovoljnim za tri života. U vreme kada je stvarao svoja najveća dela, bio je u vezi sa četiri žene, iz tri braka je imao šestoro dece čije godine rođenja nije baš najbolje pamtio, ali je u gustom dnevnom rasporedu uvek imao vremena za svoj čir koji ga je s vremena na vreme terao u bolnicu – jedino mesto gde je na miru mogao da piše.

Izdvajamo
SINOPSIS

Veća od života, divlja, zastrašujuća, muškobanjasta, a opet izrazito suptilna – Grejs Džons igra sa lakoćom razne uloge. U filmu je ipak otkrivamo i kao ljubavnicu, ćerku, majku, sestru, pa čak i baku. Onako kako se otkriva našem pogledu i dozvoljava nam da razumemo šta to čini njenu personu. Scena je mesto na kome se otelovljava njena ekstremnost i oslobađa njena mašta. Film prikazuje i njeno jedinstveno izvođenje hitova kao što su Slave to The Rhythm, Williams blood, Pull Up To The Bumper, I’ve seen that face before, kaver Love is the drug.

U jamajkanskom žargonu bloodlight je crveno svetlo uključeno dok umetnik snima, a bami je hleb, osnovna supstanca svakodnevnice. Film prepliće slojeve njenog privatnog i javnog života, bez napora, baš kao što se ona kreće kroz različite uloge: ona je boem, umetnički i zabavljački hedonist, topla i zabavna, ali isto tako i žestoka i istrajna poslovna žena.

 

SINOPSIS

Čovek delfin otkriva priču i nasleđe Žaka Majola, legendarnog ronioca na dah čiji život je bio inspiracija Liku Besonu za film Veliko plavetnilo. Čovek delfin nas uvlači u Majolov svet hvatajući njegovo neodoljivo putovanje i uranja gledaoce u čulno i transformišuće iskustvo ronjenja na dah. Od Mediterana do Japana i od Indije do Bahama, srećemo Majolove najbliže prijatelje i rođake, uključujući i njegovu decu Doti i Žan Žaka, kao i svetske šampione u ronjenju na dah – Vilijama Trubridža, Megan Hini – Grier i Umberta Pelizarija, da bismo otkrili portret čoveka koji je dosegao granice ljudskog tela i uma – ne samo da bi oborio rekord nego uz nadu da će otkriti dublju povezanost čoveka i mora. Uz naraciju Žan Marka Bara, glumca koji je uspešno portretisao Majola u Velikom plavetnilu, film je protkan retkom filmskom arhivom od ’50-tih nadalje uz zapanjujuću savremenu podvodnu fotografiju.

FILM ĆE BITI DOSTUPAN OD 17. JUNA 2021.
SINOPSIS

“Moj život bez daha” donosi uvid u začudan svet čoveka čiji se najvažniji trenuci u životu događaju pod vodom. Goran je svetski rekorder u ronjenju na dah. Za mnoge ljude danas ovo je veoma popularan i pomalo pomodan sport. Za njega predstavlja put prekriven tišinom i koncentracijom što neretko iziskuje svakodnevni susret sa prolaznošću. Kako bi u onome čime se bavi ostao najbolji na svetu svakodnevno ispituje sopstvene granice rizikujući da ih pređe i zbog toga bude nepovratno kažnjen.

Izdvajamo
SINOPSIS

Ko je Elena Ferante? Možda ste prošli pored nje, a da to i niste znali? Posle gotovo decenije od objavljivanja knjige „Moja genijalna prijateljica“, spisateljica koja piše pod pseudonimom Elena Ferante nije ni blizu otkrivanja svog identiteta, a njeni obožavaoci su podeljenog mišljenja da li žele da saznaju ko je ona ili ne. U momentu kada su njene knjige prodate u više od 15 miliona primeraka, kako to da komšije još nisu otkrile čime se ona bavi? Reditelja filma Groznica Ferante, Đakoma Durcija nije interesovalo ko je ona. Impresionirao ga je fenomen njenih knjiga koje se prodaju na svim kontinentima i prevedene su na 45 jezika sveta. Uostalom, i sama je rekla da piše samo knjige koje će se prodavati, da je interesuje samo da njena dela budu čitana. Groznica Ferante upravo pokušava da reši misteriju opsesije delima Elene Ferante. Film je nastao iz iste strasti koja obuzima gotovo sve čitaoce njenih dela i nada se da će ući u trag tajni fenomena njenog uspeha širom sveta.

Izdvajamo

U filmu Čujte i počujte, kultni reditelj nominovan za Oskara, Verner Hercog (Grizzly Man, Cave of Forgotten Dreams) rekonstruiše virtuelni svet, počev od njegovog postanka, sve do krajnjih dometa, istražujući digitalnu pozadinu sa istom radoznalošću i kreativnošću kojima je pristupao različitim zemaljskim predelima, poput Amazona, Sahare, Južnog pola i napuštenih predela Australije. Hercog gledaoce vodi na jedinstveno putovanje, kroz niz provokativnih razgovora koji otkrivaju kako je onlajn svet transformisao način na koji realni svet funkcioniše – od trgovine do obrazovanja, od putovanja u svemir do zdravstva, sve do središnjeg pitanja ljudskog ponašanja u društvu.

Izdvajamo

Pod ljubaznim ali čvrstim smernicama starog fana koji je postao režiser i kulturni diplomata, i na iznenađenje celog sveta, kultni bend “Lajbah” iz bivše Jugoslavije postao je prva strana rok grupa koja je nastupala u državi-tvrđavi Severnoj Koreji. Suočen sa strogom ideologijom i kulturološkim razlikama, bend se bori da svoje pesme probije kroz iglene uši cenzure, pre nego što dospe do publike koja nikada ranije nije imala priliku da čuje alternativni rok-en-rol. U međuvremenu, propagandni zvučnici su postavljeni na granicu između dve Koreje i najavljeno je odbrojavanje do početka rata. Brda su živa...uz zvuk muzike.

Izdvajamo

Dobitnik Zlatnog Medveda na filmskom festivalu u Berlinu 2016. godine, Đanfranko Rosijev britki i dirljivi prikaz mediteranskog ostrva Lampeduza, koji opisuje humanitarnu krizu u morima oko njega, je ujedno majstorski odrađen dokumentarni film i blagovremeni poziv za hitnu akciju.

Smeštena 150 milja južno od Sicilije, Lampeduza je osvanula u javnosti kao prva luka koja je ugostila stotine hiljada Afrikanaca i bliskoistočnih izbeglica koji putuju ka Evropi u potrazi za boljim životom. Nakon meseci provedenih na ostrvu, u dodiru i susretu sa stanovnicima, Rosi je sakupio neverovatan broj snimaka, koji se bave istorijom, kulturom i svakodnevnim životom izbeglica. Stavljajući u fokus dvanaestogodišnjeg Semuela, koji istražuje kopno i pokušava da savlada more, film postepeno gradi nenadmašivi, naturalistički portret stanovnika Lampeduze i događaje koje čine njihovu svakodnevicu.

Rezultat je lirski, poetski i iskreno moćni dokumentarac koji niti sudi, niti preteruje, već gledaocu pokazuje svet kakav jeste – do potpuno poražavajućeg dejstva.

Danas je trčanje jedna od najzastupljenijih fizičkih aktivnosti muškaraca i žena širom sveta, a filmom "Slobodni da trčimo", otkriva se neverovatna i malo poznata priča stara pet decenija o osporavanom pravu na trčanje i rastućem pokretu trkača.
Ovaj dokumentarac prikazuje same početke omasovljavanja džogiranja ranih ‘60-ih, popularizaciju maratona i borbu za “trkačko pravo” – naročito među ženama – protiv konzervativne federacije Staza i polja (Track and Fields).

Film, inspirisan knjigom Naomi Klajn, predstavlja jedinstveni uticaj na načine sprečavanja loših posledica koje donose klimatske promene. Eko-dokumentarac po mnogim aspektima potpuno različit od brojnih koji se bave tematikom globalnog zagrevanja tokom perioda od 4 godine sniman je u 9 zemalja na pet kontinenata. Putujući od Montane do Grčke, preko južne obale Indije, Pekinga i Kanade priča uzročno-posledično povezuje emisiju ugljenika sa svetskim ekonomskim sistemom i hazardnim čovekom nasuprot prirodi. “ovo menja sve” nudi zanimljivu i kontroverznu ideju – da trenutnu globalnu krizu prouzrokovanu brojnim klimatskim promenama možemo iskoristiti za transformaciju urušene ekonomije u nešto radikalno bolje. Klajnova dodatno postavlja retoričko pitaje: Da li je „kraj sveta“ kakvog poznajemo, zaista postao dosadna tema?

Vođen nebrojeno puta dokazanim pravilom da jedna slika govori više od hiljadu reči, islandski reditelj, Benedikt Erlingson, napravio je u BBC produkciji nesvakidašnji omaž i hroniku istorije vodvilja, cirkuske umetnosti i karnevala.šnji omaž i hroniku istorije vodvilja, cirkuske umetnosti i karnevala.

Austrijski večiti provokator Urlih Zajdl („Pasji dani“, „Uvoz-izvoz“, „Raj“) ponovo nas vodi u Afriku i njena divlja prostranstva gde antilope, zebre, gnuovi i druga stvorenja pasu u krdima, a nemački i austrijski lovni turisti su na odmoru. Oni se provlače kroz grmlje, vrebaju, prate svoj plen, pucaju, ciče od uzbuđenja i poziraju pred ulovljenim životinjama.

Lik Žake, koji je za svoj film “Marš pingvina” dobio Oskara za najbolji dokumentarni film 2006 godine, u svom novom filmu se vraća temi ekologije kojom se bavio i u svojim filmovima “Lisica i dete” iz 2007. i “Bila jednom jedna šuma” iz 2013. godine. Novi film se bavi naučnim istraživanjima Kloda Loriusa koji je još 1957. godine išao na Antarktik i bio prvi koji je još '65-e godine govorio o problemu globalnog zagrevanja i njegovim posledicama po planetu. Prema rečima samog reditelja, čovečanstvo je pred velikim izazovom i mora hitno da reaguje kako bi osiguralo budućnost planete.

Film “Led i nebo” svečano je zatvorio Kanski filmski festival 2015. godine.

Prikazuje 1–20 od 27 rezultata pretrage