Izdvajamo

NAPOMENA: FILM JE DOSTUPAN SAMO U OKVIRU PROJEKTA KINOKLIKERI.

SINOPSIS

Danas čitava planeta govori o životnoj sredini i ekologiji – ali često zaboravlja prvo da sasluša samu prirodu. Peter Voleben, autor bestselera Tajni život drveća, putuje sa jednog kontinenta na drugi da bi otkrio i opisao tajni svet šuma. Model koji reguliše život drveća i biljaka, osvetljen gvozdenim pravilom solidarnosti i kohezije, ključ je svesti koja se ne može dalje odlagati. Voleben je putovao u Švedsku da vidi najstarija drveća na svetu, posetio je fabrike u Vankuveru koje istražuju nove pristupe očuvanju životne sredine i pridružio se demonstracijama ekoloških aktivista svuda. Sudbina čoveka i njegovog opstanka na Zemlji je usko povezana sa dobrim zdravljem velikih šuma i vreme da se o njima brinemo je upravo sada.

NAPOMENA: FILM JE DOSTUPAN SAMO U OKVIRU PROJEKTA KINOKLIKERI.

SINOPSIS

Mreže! Mreže! Mreže! Društvene mreže su svuda oko nas. Fantastična Žilijet Binoš igra Kler, ženu u srednjim godinama, koja kreira lažni fejsbuk profil i počinje da se predstavlja kao 24-vorogodišnja Klara. Sve u želji da špijunira svog nekoliko godina mlađeg ljubavnika. Zaplet nastaje kada se zaljubi u njegovog najboljeg prijatelja, ali i on u nju, tj u njen virtualni alter ego. Kler toliko postaje opsednuta ovom „online“ vezom da počnje da zanemaruje svoje profesionalne i majčinske dužnosti i u potpunosti uranja u virtualni svet. „Ja se nisam osećala kao da imam 24 godine, ja jesam imala 24 godine“ igovara Kler psihološkinji objašnjavajući da je sve više i više postajala Klara, a sve manje i manje Kler. Sve dok jednog dana njen virtualni ljubavnik nije više mogao da čeka i poželeo da je upozna.

NAPOMENA: FILM JE DOSTUPAN SAMO U OKVIRU PROJEKTA KINOKLIKERI.

SINOPSIS
Pol Terano, gradonačelnik Liona, drugog po velličini grada u Francuskoj, posle skoro 30 godina bavljenja politikom ostaje bez ideja i zapada u krizu koju opisuje kao egzistencijalnu prazninu, kao automobil snažnog motora, ali bez goriva. Dobre vesti su da, kada njegova inspiracija presuši, na scenu stupa Alis. U gradsku kuću Liona stigla je pravo sa Oksforda na radno mesto koje više ne postoji, ali je zato za nju kreirano novo – smišljanje ideja za gradonačelnika. Njena prva lekcija njemu je lekcija o skromnosti koju gradonačelnik voli da praktikuje, ali joj u isto vreme i sugeriše, da, kao lider ne može baš uvek da bude skroman jer dobri lideri su inspirativni i moraju da budu vidljivi. Rasprave između sredovečnog Pola i Alis su fantastične razmene svega između onog koji ima bogato iskustvo više i nje koja ima puno ideja. Ovi dijalozi dve dijametralno suprotne ličnosti okrenuće njihov svet naglavačke.
Izdvajamo

NAPOMENA: FILM JE DOSTUPAN SAMO U OKVIRU PROJEKTA KINOKLIKERI.

SINOPSIS

Kako treba da izgleda dobar i uspešan život? Da li je drugačiji način života uopšte moguć? Ovo je film koji traga za odgovorima na ova pitanja. Rezultat je priča o perspektivama bez straha, o povezanosti u muzici, prirodi i društvu, o ljudima sa različitim idejama, ali sa jednim velikim, zajedničkim ciljem: održivim i lepšim svetom. Reditelj Ervin Vagenhofer traga za lepotom i dobrotom i prikazuje ljude koji stvaraju nešto inovativno i korisno. Žene bez obrazovanja koje grade solarne panele po selima širom sveta. Vizionari koji pusta polja transformišu u nove zelene oaze. Šumar koji razvija izgradnju najzdravijih kuća u svetu. Duhovni vođa sa svojim nestašnim i suštinskim porukama i njegova sestra sa Tibeta sa ogromnim srcem za mlade. Mladi džez trio, pijanista… Ovaj film ih sve spaja. Da li će na kraju sve biti u redu? Da, na kraju sve može ispasti kako treba.

Roj Anderson u svoj filmski opus dodaje osvrt na ljudski život u svoj svojoj lepoti i okrutnosti, sjaju i banalnosti.Film je praktično inspirisan Šeherezadinim pričanjem, u pozadini čujemo ženski glas kako povezuje scene koje su kao bajka – otuda je i narator vila koja ih priča i uz čije nežno vođenje ćemo i lutati i sanjariti 78 minuta koliko traje ovo delo. U njemu nebitni momenti dobijaju na značaju koliko i značajni istorijski događaji: nekoliko zaveslaja po ratom razorenom Kelnu, put do rođendanske žurke, otac koji zastaje da bi ćerki vezao pertlu dok pada kiša, ples tinejdžerki ispred kafića, marš poražene vojske do ratnog zatvora.
Izdvajamo

NAPOMENA: FILM JE DOSTUPAN SAMO U OKVIRU PROJEKTA KINOKLIKERI.

SINOPSIS
Nominovan za Oskara za najbolji film na stranom jeziku i dobitnik preko 30 nagrada na festivalima širom sveta, Telo Hristovo je uzbudljiv i provokativan film u kome, kako kritičari kažu, celu priču iznosi glavni junak, mladi Danijel (igra ga mlada poljska glumačka zvezda Bartoš Bilenia) čija je sjajna gluma postala zaštitini znak ovog filma. Ovo je priča o dvadesetogodišnjaku koji doživljava duhovnu transformaciju u pritvoru za mlade. Zločin koji je počinio sprečava ga da pristupi formalnom izučavanju hrišćanstva. Međutim, Danijel ne odustaje od svog sna i odlazi u mali grad da oproba sreću u onome što zaista voli. Telo Hristovo je u osnovi emotivna priča bazirana na istinitom događaju koja je ujedno i inteligentan, često i ironičan odgovor na poziicju crkve i religije u savremenom evropskom društvu.

NAPOMENA: FILM JE DOSTUPAN SAMO U OKVIRU PROJEKTA KINOKLIKERI.

SINOPSIS
Izdvajamo

NAPOMENA: FILM JE DOSTUPAN SAMO U OKVIRU PROJEKTA KINOKLIKERI.

SINOPSIS

Kao što ja delim sa svojim pčelama, tako bih volela da svi ljudi dele jedni sa drugima” reči su Atidže Muratove, glavne protagonistkinje filma Zemlja meda. Film nominovan za dva Oskara uči nas suštini deljenja, ljubavi i posvećenosti, moralnom kodeksu koji nadjačava pohlepu i vraća ravnotežu u poljuljane vrednosti modernog sveta. Atidže živi u više nego skromnim uslovima sa bolesnom majkom i poslednja je pčelarka u Evropi koja se ovim poslom bavi na način koji zahteva potpunu posvećenost zakonima prirode – pola uzmi za sebe, pola ostavi pčelama. Nesebična, skromna, zahvalna za sve što ima i nema jer za bolje u životu nije ni znala, dane provodi u napuštenom selu odakle obilazi svoje kolonije pčela. Mnogočlana porodica nomada preti da ugrozi ono što je Atidže vremenom izgradila, ali ravnoteža koju nekad uspostavi samo priroda podseća nas da su njeni zakoni ipak iznad ljudske pohlepe.

NAPOMENA: FILM JE DOSTUPAN SAMO U OKVIRU PROJEKTA KINOKLIKERI.

SINOPSIS
U britanskoj školi za dečake upoznajemo Andersona koji pokušava da igra ragbi opisujući ga kao “intelektualnu borbu umova” Traljav je i sušta suprotnost Vinčesteru koga porede sa divljom mačkom zbog svoje gracioznosti u istom tom timu. Andersonov svet se okreće na glavačke kada u školu stigne Agnes, ćerka novog profesora francuskog. Kada Agnes ugleda Winčestera i čuje ga ako u očevom odeljenju recituje ljubavne stihove, zaljubljuje se i ne sluteći da mu te iste stihove na uvo šapuće upravo Anderson. Treperava komedija Najbolji ortaci moderno je prerađena večna priča Sirana de Beržeraka.
Izdvajamo

NAPOMENA: FILM JE DOSTUPAN SAMO U OKVIRU PROJEKTA KINOKLIKERI.

SINOPSIS
U zimu 1991. godine u Zagrebu je ubijena dvanaestogodišnja devojčica srpske nacionalnosti Aleksandra Zec. Četvrt veka kasnije reditelj Oliver Frljić režira pozorišnu predstavu o tom slučaju u HNK-a u Rijeci. Probe polako postaju kolektivna psihoterapija za sve koji u njoj učestvuju, a naslovnu ulogu igrom slučaja dobija dvanaestogodišnja glumica srpskog porekla iz Rijeke - Nina. Film je proglašen dokumentarnim filmom godine na Filmskom festivalu u Kanu. Osvojio je Srce Sarajeva u kategoriji dokumentarnog filma i bio je kandidat za najbolji dokumentarni film u izboru Evropske filmske akademije. Film koji i doslovno ostavlja bez daha.
Izdvajamo

Sinopsis

Kroz autobiografski objektiv kultnog filmskog autora Hodorovskog, „Beskrajna poezija“ nas vodi u uzbudljive '40-e i '50-e godina u Santjagu, kada mladi “Alehandrito” Hodorovski protiv volje porodice odlučuje da postane pesnik. Uveden u krug umetničke i intelektualne avangarde tog vremena, on upoznaje Enrike Lin, Stelu Diaz, Nokanor Paru i mnoge druge mlade pisce koji će postati gospodari savremene literature u Latinoamerici. Potpuno zaronjeni u svet poetskog eksperimentisanja, oni žive na način na koji se malo njih usudilo da živi: senzualno, autentično, slobodno, besno.

Izdvajamo
SINOPSIS

Film Tranzit snimljen je po motivima istoimenog romana nemačke spisateljice Ane Zegers koji se smatra jednim od najznačajnijih dela nemačke književnosti.

Slike savremenog Marseja zavode gledaoca u pomalo kafkijanski svet zapleta filma čija radnja se odigrava tokom drugog svetskog rata. Georg je Nemac u Francuskoj iz koje pokušava da pobegne od nacista. Igrom slučaja dolazi do dokumenata mrtvog pisca i polako preuzima njegov identitet jer shvata da će jedino tako moći da se ukrca na brod za Sjedinjene Države. U igri nerava nailazi i na Mari koja očajnički pokušava da nađe svog nestalog muža koji bi, kada se kockice poslože, mogao biti i on.

Izdvajamo
SINOPSIS

Hala je tajna eko gerilska aktivistkinja koja se bori protiv korporacija za proizvodnju energije koje osvajaju Island. U znak protesta, iskrada se van grada i sabotira električne vodove – stubove koje mrzi iz dna duše jer uništavaju lepotu islandskih visija. Cirkularom seče nosače stubova, a lukom i strelom ispaljuje kablove koji dovode do kratkog spoja na vodovima. Niko ne sumnja da to radi upravo plašljiva Hala, a policija počinje da prati turistu sumnjivog izgleda verujući da je to njegovo delo. Međutim, sve se menja kada Hala jedan dan kod kuće zatiče pismo od vlasti u kome joj se konačno odobrava usvajanje siročeta iz Ukrajine na koje je čekala godinama. Da li će njen materinski instinkt stati na put njenoj borbi?

Izdvajamo
KINOKAUCH BIOSKOP

Svake sedmice od srede do nedelje film po ceni od dolara!

SINOPSIS

2018. godine u celom svetu se obeležava stogodišnjica rođena jednog od najvećih filmskih reditelja u istoriji filma Ingmara Bergmana. Kada se radi o dokumentarcu o nekom režiseru – većina delova filma završi isečena u montaži. Međutim, za film Jane Magnuson, „Bergman – godina života“, kritičari kažu da jedan od najiskrenijh portreta ovog reditelja, preplavljen emocijama. Film se osvrće na najplodniju godinu Bergmanovog života – 1957. ali prati i njegov celokupni život i karijeru. Oslikava ga kao nežnog, ali i grubog, plahovitog i vođenog demonima, tiranina i poluludog slavnog genija kakav je bio – čoveka posvećenog poslu, ali i opsesivnim vezama sa ženama – dovoljnim za tri života. U vreme kada je stvarao svoja najveća dela, bio je u vezi sa četiri žene, iz tri braka je imao šestoro dece čije godine rođenja nije baš najbolje pamtio, ali je u gustom dnevnom rasporedu uvek imao vremena za svoj čir koji ga je s vremena na vreme terao u bolnicu – jedino mesto gde je na miru mogao da piše.

U malom sicilijanskom mestu na ivici šume nestaje trinaestogodišnji dečak Đuzepe. Luna, njegova prijateljica iz razreda koja ga neizmerno voli, odbija da prihvati ovaj misteriozni nestanak. Ustaje protiv ćutanja i saučesništva koje je okružuje. Da bi ga pronašla ulazi u tamni svet koji ga je progutao na čijem ulazu se nalazi misteriozno jezero.

SINOPSIS
Nik Brumfild rođen je 1948. godine u Londonu. Reditelj je i producent poznat po filmovima Ghosts, Battle for Haditha, i Soldier Girls. Rudi Dolezal rođen je 1958. godine u Beču, takođe je reditelj i producent poznat po filmu Freddie Mercury the Untold Story.
Izdvajamo
SINOPSIS

Veća od života, divlja, zastrašujuća, muškobanjasta, a opet izrazito suptilna – Grejs Džons igra sa lakoćom razne uloge. U filmu je ipak otkrivamo i kao ljubavnicu, ćerku, majku, sestru, pa čak i baku. Onako kako se otkriva našem pogledu i dozvoljava nam da razumemo šta to čini njenu personu. Scena je mesto na kome se otelovljava njena ekstremnost i oslobađa njena mašta. Film prikazuje i njeno jedinstveno izvođenje hitova kao što su Slave to The Rhythm, Williams blood, Pull Up To The Bumper, I’ve seen that face before, kaver Love is the drug.

U jamajkanskom žargonu bloodlight je crveno svetlo uključeno dok umetnik snima, a bami je hleb, osnovna supstanca svakodnevnice. Film prepliće slojeve njenog privatnog i javnog života, bez napora, baš kao što se ona kreće kroz različite uloge: ona je boem, umetnički i zabavljački hedonist, topla i zabavna, ali isto tako i žestoka i istrajna poslovna žena.

 

SINOPSIS

Čovek delfin otkriva priču i nasleđe Žaka Majola, legendarnog ronioca na dah čiji život je bio inspiracija Liku Besonu za film Veliko plavetnilo. Čovek delfin nas uvlači u Majolov svet hvatajući njegovo neodoljivo putovanje i uranja gledaoce u čulno i transformišuće iskustvo ronjenja na dah. Od Mediterana do Japana i od Indije do Bahama, srećemo Majolove najbliže prijatelje i rođake, uključujući i njegovu decu Doti i Žan Žaka, kao i svetske šampione u ronjenju na dah – Vilijama Trubridža, Megan Hini – Grier i Umberta Pelizarija, da bismo otkrili portret čoveka koji je dosegao granice ljudskog tela i uma – ne samo da bi oborio rekord nego uz nadu da će otkriti dublju povezanost čoveka i mora. Uz naraciju Žan Marka Bara, glumca koji je uspešno portretisao Majola u Velikom plavetnilu, film je protkan retkom filmskom arhivom od ’50-tih nadalje uz zapanjujuću savremenu podvodnu fotografiju.

Izdvajamo
SINOPSIS

Ko je Elena Ferante? Možda ste prošli pored nje, a da to i niste znali? Posle gotovo decenije od objavljivanja knjige „Moja genijalna prijateljica“, spisateljica koja piše pod pseudonimom Elena Ferante nije ni blizu otkrivanja svog identiteta, a njeni obožavaoci su podeljenog mišljenja da li žele da saznaju ko je ona ili ne. U momentu kada su njene knjige prodate u više od 15 miliona primeraka, kako to da komšije još nisu otkrile čime se ona bavi? Reditelja filma Groznica Ferante, Đakoma Durcija nije interesovalo ko je ona. Impresionirao ga je fenomen njenih knjiga koje se prodaju na svim kontinentima i prevedene su na 45 jezika sveta. Uostalom, i sama je rekla da piše samo knjige koje će se prodavati, da je interesuje samo da njena dela budu čitana. Groznica Ferante upravo pokušava da reši misteriju opsesije delima Elene Ferante. Film je nastao iz iste strasti koja obuzima gotovo sve čitaoce njenih dela i nada se da će ući u trag tajni fenomena njenog uspeha širom sveta.

Izdvajamo
SINOPSIS

Film „Skver“ švedskog reditelja Rubena Ostlunda dobitnik je Zlatne palme na Kanskom festivalu. Otkačena i urnebesna satira o svetu savremene umetnosti i muzeja postavlja pitanja o podeljenosti društva uzimajuci u obzir ličnu odgovornost i humanost. Kristijan (igra ga briljantni Klas Bang) je glavni kustos Kraljevskog Muzeja avangardne umetnosti u Stokholmu, zgodan, arogantan i pretenciozan u svojoj privilegiji i moći. Razveden, ali posvećen otac dvoje dece koji vozi elekrični automobil i posvećen je višim ciljevima. Njegova sledeca izložba je „Skver“, instalacija koja poziva prolaznike na altruizam podsećajući ih na njihovu ulogu odgovornih ljudskih bića. PR agencija muzeja kreira neočekivanu kampanju za „Skver“, van njegove kontrole. Reakcije koje izaziva su burne i šalju Kristijana, kao i muzej u egzistencijalnu krizu.

Prikazuje 1–20 od 32 rezultata pretrage