PREPORUČUJEMO
SINOPSIS
Ko je Elena Ferante? Možda ste prošli pored nje, a da to i niste znali? Posle gotovo decenije od objavljivanja knjige „Moja genijalna prijateljica“, spisateljica koja piše pod pseudonimom Elena Ferante nije ni blizu otkrivanja svog identiteta, a njeni obožavaoci su podeljenog mišljenja da li žele da saznaju ko je ona ili ne. U momentu kada su njene knjige prodate u više od 15 miliona primeraka, kako to da komšije još nisu otkrile čime se ona bavi? Reditelja filma Groznica Ferante, Đakoma Durcija nije interesovalo ko je ona. Impresionirao ga je fenomen njenih knjiga koje se prodaju na svim kontinentima i prevedene su na 45 jezika sveta. Uostalom, i sama je rekla da piše samo knjige koje će se prodavati, da je interesuje samo da njena dela budu čitana. Groznica Ferante upravo pokušava da reši misteriju opsesije delima Elene Ferante. Film je nastao iz iste strasti koja obuzima gotovo sve čitaoce njenih dela i nada se da će ući u trag tajni fenomena njenog uspeha širom sveta.
SINOPSIS
2018. godine u celom svetu se obeležava stogodišnjica rođena jednog od najvećih filmskih reditelja u istoriji filma Ingmara Bergmana. Kada se radi o dokumentarcu o nekom režiseru – većina delova filma završi isečena u montaži. Međutim, za film Jane Magnuson, „Bergman – godina života“, kritičari kažu da jedan od najiskrenijh portreta ovog reditelja, preplavljen emocijama. Film se osvrće na najplodniju godinu Bergmanovog života – 1957. ali prati i njegov celokupni život i karijeru. Oslikava ga kao nežnog, ali i grubog, plahovitog i vođenog demonima, tiranina i poluludog slavnog genija kakav je bio – čoveka posvećenog poslu, ali i opsesivnim vezama sa ženama – dovoljnim za tri života. U vreme kada je stvarao svoja najveća dela, bio je u vezi sa četiri žene, iz tri braka je imao šestoro dece čije godine rođenja nije baš najbolje pamtio, ali je u gustom dnevnom rasporedu uvek imao vremena za svoj čir koji ga je s vremena na vreme terao u bolnicu – jedino mesto gde je na miru mogao da piše.
Pod ljubaznim ali čvrstim smernicama starog fana koji je postao režiser i kulturni diplomata, i na iznenađenje celog sveta, kultni bend “Lajbah” iz bivše Jugoslavije postao je prva strana rok grupa koja je nastupala u državi-tvrđavi Severnoj Koreji. Suočen sa strogom ideologijom i kulturološkim razlikama, bend se bori da svoje pesme probije kroz iglene uši cenzure, pre nego što dospe do publike koja nikada ranije nije imala priliku da čuje alternativni rok-en-rol. U međuvremenu, propagandni zvučnici su postavljeni na granicu između dve Koreje i najavljeno je odbrojavanje do početka rata. Brda su živa…uz zvuk muzike.
U filmu Čujte i počujte, kultni reditelj nominovan za Oskara, Verner Hercog (Grizzly Man, Cave of Forgotten Dreams) rekonstruiše virtuelni svet, počev od njegovog postanka, sve do krajnjih dometa, istražujući digitalnu pozadinu sa istom radoznalošću i kreativnošću kojima je pristupao različitim zemaljskim predelima, poput Amazona, Sahare, Južnog pola i napuštenih predela Australije. Hercog gledaoce vodi na jedinstveno putovanje, kroz niz provokativnih razgovora koji otkrivaju kako je onlajn svet transformisao način na koji realni svet funkcioniše – od trgovine do obrazovanja, od putovanja u svemir do zdravstva, sve do središnjeg pitanja ljudskog ponašanja u društvu.
Danas je trčanje jedna od najzastupljenijih fizičkih aktivnosti muškaraca i žena širom sveta, a filmom “Slobodni da trčimo”, otkriva se neverovatna i malo poznata priča stara pet decenija o osporavanom pravu na trčanje i rastućem pokretu trkača.
Ovaj dokumentarac prikazuje same početke omasovljavanja džogiranja ranih ‘60-ih, popularizaciju maratona i borbu za “trkačko pravo” – naročito među ženama – protiv konzervativne federacije Staza i polja (Track and Fields).
Dobitnik Zlatnog Medveda na filmskom festivalu u Berlinu 2016. godine, Đanfranko Rosijev britki i dirljivi prikaz mediteranskog ostrva Lampeduza, koji opisuje humanitarnu krizu u morima oko njega, je ujedno majstorski odrađen dokumentarni film i blagovremeni poziv za hitnu akciju.
Smeštena 150 milja južno od Sicilije, Lampeduza je osvanula u javnosti kao prva luka koja je ugostila stotine hiljada Afrikanaca i bliskoistočnih izbeglica koji putuju ka Evropi u potrazi za boljim životom. Nakon meseci provedenih na ostrvu, u dodiru i susretu sa stanovnicima, Rosi je sakupio neverovatan broj snimaka, koji se bave istorijom, kulturom i svakodnevnim životom izbeglica. Stavljajući u fokus dvanaestogodišnjeg Semuela, koji istražuje kopno i pokušava da savlada more, film postepeno gradi nenadmašivi, naturalistički portret stanovnika Lampeduze i događaje koje čine njihovu svakodnevicu.
Rezultat je lirski, poetski i iskreno moćni dokumentarac koji niti sudi, niti preteruje, već gledaocu pokazuje svet kakav jeste – do potpuno poražavajućeg dejstva.
Sinopsis
Kroz autobiografski objektiv kultnog filmskog autora Hodorovskog, „Beskrajna poezija“ nas vodi u uzbudljive ’40-e i ’50-e godina u Santjagu, kada mladi “Alehandrito” Hodorovski protiv volje porodice odlučuje da postane pesnik. Uveden u krug umetničke i intelektualne avangarde tog vremena, on upoznaje Enrike Lin, Stelu Diaz, Nokanor Paru i mnoge druge mlade pisce koji će postati gospodari savremene literature u Latinoamerici. Potpuno zaronjeni u svet poetskog eksperimentisanja, oni žive na način na koji se malo njih usudilo da živi: senzualno, autentično, slobodno, besno.
KINOKAUCH PREDSTAVLJA
HITOVI
Sinopsis
Jedan dan, jedan život. Rim, u noći 2. novembra 1975., veliki italijanski pesnik i reditelj Pjer Paolo Pazolini je ubijen. Pazolini je simbol umetnosti koja se bori protiv moći. Njegovi napisi su skandalozni, njegove filmove sankcionišu cenzori, mnogi ga vole, ali ga mnogi i mrze. Dan pred smrt, Pazolini provodi poslednje sate sa voljenom majkom i, kasnije, sa najdražim prijateljima pre nego što konačno, u svom alfa-romeu, ne ode u noć u potrazi za avanturama u Večnom gradu. U zoru, Pazolinija nalaze mrtvog na plaži u Ostiji na rubu grada. U filmu, mešavini stvarnosti i mašte, Abel Ferara rekonstruiše poslednji dan u životu ovog velikog pesnika u saradnji sa Vilemom Dafoom kao Pjer Paolom Pazolinijem.
Film “Demokratija” otkriva mistični svet političkih zakulisnih radnji, lobiranja i nadmetaja oko novog zakona Evropske Unije o prikupljanju i čuvanju ličnih podataka. Mladi nemački aktivista i član evropskog parlamenta, Jan Filip Albreht, zajedno sa EU komesarkom Vivijen Reding pokušaće nemoguće – pobedu nad sirovim i netransparentnim sistemom političke moći. Nakon dve i po godine prljave političke igre i praćenja složenog zakonskog procesa dokumentarni film “Demokratija” oživljava složene strukture moći i prikazuje samo deo posledica na današnje stanje evropske i svetske demokratije i našu digitalnu budućnost.
Oskarom nagrađena drama je priča o dva dana u životu Šaula Auslandera, mađarskog logoraša koji radi kao član specijalnog tima koji uklanja tela ubijenih logoraša u jednom od krematorijuma Aušvica. Otkrivši telo dečaka koga smatra svojim sinom pokušava nemoguće – da spase telo dečaka, pronađe rabina i dostojno ga sahrani. Iako će i njihov tim biti svakog trenutka likvidiran, Šaul se okreće od preživelih i njihovih planova za otpor da bi spasao ostatke sina o kome nikad nije vodio računa dok je bio živ.
SINOPSIS
Savremena drama koja istražuje suprotnosti religije i sekularizma, tradicije i modernizma, kroz priču o pet tinejdžerki koje žive u udaljenom selu u severnoj Turskoj. Lale i njenih pet sestara se vraćaju kući iz škole i bezazleno se igraju sa dečacima. Ali nemoralnost njihove igre pokreće skandal koji će imati neočekivane posledice. Porodični dom se postepeno pretvara u zatvor, podučavanje kućnim poslovima zamenjuje školu i udaje počinju da se ugovaraju. Pet sestara kojima je zajednički slobodarski duh, pronalaze način da zaobiđu ograničenja koja su pred njih postavljena. Film je sa velikim uspehom prikazan na festivalu u Kanu 2015. gde je i rediteljka osvojila dve nagrade (C.I.C.A.E. Award, Label Europa Cinemas). Takođe je bio nominovan i za Oskar u kategoriji Najbolji inostrani film.
U udaljenoj dolini na Islandu, Gumi i Kidi žive jedan pored drugog, čuvajući svoje ovce. Njihova vekovima stara rasa se smatra jednom od najboljih na ostrvu i braća redovno dobijaju nagrade za njihove neprocenjive ovnove koji nastavljaju tradicionalnu liniju. Iako dele zemlju i način života, nisu progovorili ni reč već četiri decenije. Kada opasna zaraza napadne Kidijeve ovce, cela dolina je u opasnosti. Vlasti odlučuju da unište sve životinje u kraju kako bi zaustvili epidemiju. Za farmere za koje su ovce glavni izvor prihoda, to je ravno smrtnoj presudi i mnogi napuštaju zemlju. Ali Gumi i Kidi se ne predaju tako lako – i svaki na svoj način, pokušavaju da spreče katastrofu.
Danas je trčanje jedna od najzastupljenijih fizičkih aktivnosti muškaraca i žena širom sveta, a filmom “Slobodni da trčimo”, otkriva se neverovatna i malo poznata priča stara pet decenija o osporavanom pravu na trčanje i rastućem pokretu trkača.
Ovaj dokumentarac prikazuje same početke omasovljavanja džogiranja ranih ‘60-ih, popularizaciju maratona i borbu za “trkačko pravo” – naročito među ženama – protiv konzervativne federacije Staza i polja (Track and Fields).
SINOPSIS
Film „Skver“ švedskog reditelja Rubena Ostlunda dobitnik je Zlatne palme na Kanskom festivalu. Otkačena i urnebesna satira o svetu savremene umetnosti i muzeja postavlja pitanja o podeljenosti društva uzimajuci u obzir ličnu odgovornost i humanost. Kristijan (igra ga briljantni Klas Bang) je glavni kustos Kraljevskog Muzeja avangardne umetnosti u Stokholmu, zgodan, arogantan i pretenciozan u svojoj privilegiji i moći. Razveden, ali posvećen otac dvoje dece koji vozi elekrični automobil i posvećen je višim ciljevima. Njegova sledeca izložba je „Skver“, instalacija koja poziva prolaznike na altruizam podsećajući ih na njihovu ulogu odgovornih ljudskih bića. PR agencija muzeja kreira neočekivanu kampanju za „Skver“, van njegove kontrole. Reakcije koje izaziva su burne i šalju Kristijana, kao i muzej u egzistencijalnu krizu.
FILMOVI MESECA
