Izdvajamo
SINOPSIS

Prepuna fantastičnih elemenata, jake muzike, još jačih efekata, romantično snažna ova filmska bajka je bazirana na istoriji Grona Lunda, stvarnog i legendarnog zabavnog parka u Švedskoj. U predratnom vihoru na severu Evrope javlja se ljubav – kakva nego zabranjena između nje, očeve princeze, svesne položaja koji ima i njega dečka iz komšijske siromašnije porodice koja se sasvim slučajno bavi istim poslom. Obe porodice za život zarađuju vodeći svaka svoj zabavni park. U jeku rivalstva, kao što to obično biva zabranjena ljubav je ta koja će pomrsiti konce svima oko njih. Film cvetnih haljina, leptirića u stomaku, rolerkostera u pokušaju koji će njihova osećanja odvesti dalje od svakodnevnice kojoj pripadaju.

Šezdesete, istočna obala Novog Zelanda. Dve maorske porodice koje se bave šišanjem ovaca – porodice Mahana i Poatas – zakleti su neprijatelji i poslovni konkurenti. Četrnaestogodišnji Simeon Mahana, najmlađi sin, traži saveznike protiv svog dede, Tamihana, koji je tradicionalnih shvatanja. Kako Simeon razotkriva istinu iza dugogodišnje porodične krvne osvete, ne rizikuje samo svoju budućnost, već i jedinstvo čitavog usko prepletenog društva.
Od autora Jahača kitova, scenariste Gospodara i vojskovođe i producenta i režisera Bili jednom ratnici, stiže nam duboka i potresna priča o seoskom porodičnom životu u prelepom i udaljenom uglu planete.

Izdvajamo
SINOPSIS

Natali je profesorica filozofije u srednjoj školi u Parizu. Igra je fantastična Izabel Iper. Strastveno radi svoj posao i obožava da učenicima prenosi ljubav prema kritičkom razmišljanju. Udata i sa dvoje dece, rastrzana je između svoje porodice, bivših učenika i vrlo posesivne majke. Jednoga dana, suprug joj objavi da je napušta zbog druge žene. S novostečenom, nametnutom, slobodom, Natali se nalazi pred izazovom da iznova stvori svoj život. Film je dobitnik Srebrnog medveda u Berlinu za najbolju režiju.

Izdvajamo
SINOPSIS

Dobitnik glavne nagrade Un Certain Regard u Kanu, neodoljivo je šarmantan prvenac Juha Kuosmanena i duhovita drama inspirisana obračunom između finskog boksera Olija Makija i američkog šampiona Dejvija Mura. Oli je momak sa sela koga finska bokserska federacija sprema za veliku titulu u borbi pritiv Mura. Takmičiće se u pero lakoj kategoriji i pored brojnih priprema, Oli treba još i da izgubi na težini. Od njega svi očekuju pobedu, ali on nije siguran da li to zaista želi. Zaljubljuje se i shvata da u životu postoje i druge mnogo bitnije stvari od osvajanja titule svetskog šampiona.

Izdvajamo

Dobitnik Zlatnog Medveda na filmskom festivalu u Berlinu 2016. godine, Đanfranko Rosijev britki i dirljivi prikaz mediteranskog ostrva Lampeduza, koji opisuje humanitarnu krizu u morima oko njega, je ujedno majstorski odrađen dokumentarni film i blagovremeni poziv za hitnu akciju.

Smeštena 150 milja južno od Sicilije, Lampeduza je osvanula u javnosti kao prva luka koja je ugostila stotine hiljada Afrikanaca i bliskoistočnih izbeglica koji putuju ka Evropi u potrazi za boljim životom. Nakon meseci provedenih na ostrvu, u dodiru i susretu sa stanovnicima, Rosi je sakupio neverovatan broj snimaka, koji se bave istorijom, kulturom i svakodnevnim životom izbeglica. Stavljajući u fokus dvanaestogodišnjeg Semuela, koji istražuje kopno i pokušava da savlada more, film postepeno gradi nenadmašivi, naturalistički portret stanovnika Lampeduze i događaje koje čine njihovu svakodnevicu.

Rezultat je lirski, poetski i iskreno moćni dokumentarac koji niti sudi, niti preteruje, već gledaocu pokazuje svet kakav jeste – do potpuno poražavajućeg dejstva.

Danas je trčanje jedna od najzastupljenijih fizičkih aktivnosti muškaraca i žena širom sveta, a filmom "Slobodni da trčimo", otkriva se neverovatna i malo poznata priča stara pet decenija o osporavanom pravu na trčanje i rastućem pokretu trkača.
Ovaj dokumentarac prikazuje same početke omasovljavanja džogiranja ranih ‘60-ih, popularizaciju maratona i borbu za “trkačko pravo” – naročito među ženama – protiv konzervativne federacije Staza i polja (Track and Fields).

Tunis, leto 2010, nekoliko meseci pred Revoluciju: osamnaestogodišnja Fara je upravo završila srednju školu i porodica je već vidi kao budućeg doktora. Ali, ona ne misli tako. Fara peva u politički angažovanom rok bendu. Oseća strast za životom, opija se, otkriva ljubav i, protiv volje majke Hajet, koja zna kakve opasnosti vrebaju u Tunisu, istražuje svoj grad noću.

Film, inspirisan knjigom Naomi Klajn, predstavlja jedinstveni uticaj na načine sprečavanja loših posledica koje donose klimatske promene. Eko-dokumentarac po mnogim aspektima potpuno različit od brojnih koji se bave tematikom globalnog zagrevanja tokom perioda od 4 godine sniman je u 9 zemalja na pet kontinenata. Putujući od Montane do Grčke, preko južne obale Indije, Pekinga i Kanade priča uzročno-posledično povezuje emisiju ugljenika sa svetskim ekonomskim sistemom i hazardnim čovekom nasuprot prirodi. “ovo menja sve” nudi zanimljivu i kontroverznu ideju – da trenutnu globalnu krizu prouzrokovanu brojnim klimatskim promenama možemo iskoristiti za transformaciju urušene ekonomije u nešto radikalno bolje. Klajnova dodatno postavlja retoričko pitaje: Da li je „kraj sveta“ kakvog poznajemo, zaista postao dosadna tema?

Sudija, Mišel Rasin je strog prema sebi kao i prema drugima. Nije preterano omiljen u svojoj zajednici, ali ga svi poštuju. U veoma delikatnom trenutku života, kada se nalazi u sred razvoda braka, započinje težak sudski proces koji će u njegovu sudnicu kao porotkinju uvesti Brigit. Ponovni susret sa Brigit počinje da menja život strogog sudije iz osnova.

Vođen nebrojeno puta dokazanim pravilom da jedna slika govori više od hiljadu reči, islandski reditelj, Benedikt Erlingson, napravio je u BBC produkciji nesvakidašnji omaž i hroniku istorije vodvilja, cirkuske umetnosti i karnevala.šnji omaž i hroniku istorije vodvilja, cirkuske umetnosti i karnevala.

Austrijski večiti provokator Urlih Zajdl („Pasji dani“, „Uvoz-izvoz“, „Raj“) ponovo nas vodi u Afriku i njena divlja prostranstva gde antilope, zebre, gnuovi i druga stvorenja pasu u krdima, a nemački i austrijski lovni turisti su na odmoru. Oni se provlače kroz grmlje, vrebaju, prate svoj plen, pucaju, ciče od uzbuđenja i poziraju pred ulovljenim životinjama.

Izdvajamo

U gradiću na čileanskoj obali u jednoj kući daleko od očiju javnosti zajedno žive izopšteni sveštenici i časne sestre osumnjičeni za razna kriminalna dela, od zloupotrebe dece do trgovine bebama nevenčanih majki. Ova čudna ekipa kao da živi u predsoblju pakla koga je nesumnjivo i zaslužila, sve dok im na vrata iznenada ne zakuca savetnik za krizne situacije Katoličke crkve.

Radnja filma “Kreativna kontrola” smeštena je u bliskoj budućnosti Njujorka prateći život Dejvida, poslom opterećenog menadžera advertajzing agencije. On dobija zadatak da kreira novu promotivnu kampanju “Augmenta” i njihov proizvod - naočare za proširenu stvarnost (Augmented Reality). Neispunjen u emotivnom odnosu sa instruktorkom joge, zavidi na savršenoj vezi koju negov najbolji prijatelj ima sa privlačnom devojkom Sofi. Iskušenje ga vodi na mračniju stranu i Dejvid pomoću AR naočara pravi za sebe Sofin avatar, dok granice između realnosti i fantazije veoma brzo počinje da se magli. Dok se strasti uzburkavaju, a stvari otimaju kontroli, Dejvid je primoran da se suoči sa preplitanjem svog javnog, privatnog i imaginarnog života. 

Vlasta je pedesetpetogodišnja vesela domaćica i kućna negovateljica u stalnom pokretu. Putuje Češkom i posećuje svoje ekscentrične pacijente. Posvećena je majka i supruga i uvek potrebe drugih stavlja ispred svojih. Njen tradicionalni i konzervativni suprug provodi vreme zadovoljavajući sopstvene potrebe ne hajući mnogo za Vlastine emocije. Ali kada Vlasti dijagnostifikuju kancer njena porodica i pacijenti, pa čak i ona sama shvataju da je pomoć potrebna i njoj. Reditelj filma, Slavek Horak inspiraciju za film dobio je iz priča svoje majke koje je takođe bila negovateljica. Radnju svog debitantskog filma smestio je u svoj rodni grad Zlin, a čak je i deo filma snimljen u roditeljskoj kući i dvorištu. Rezultat toga je intimna i prirodna atmosfera zapanjujuće autentičnosti. Film tipičan za ono što se kod nas smatra „češkom školom“, tako sličan našem mentalitetu.

Lik Žake, koji je za svoj film “Marš pingvina” dobio Oskara za najbolji dokumentarni film 2006 godine, u svom novom filmu se vraća temi ekologije kojom se bavio i u svojim filmovima “Lisica i dete” iz 2007. i “Bila jednom jedna šuma” iz 2013. godine. Novi film se bavi naučnim istraživanjima Kloda Loriusa koji je još 1957. godine išao na Antarktik i bio prvi koji je još '65-e godine govorio o problemu globalnog zagrevanja i njegovim posledicama po planetu. Prema rečima samog reditelja, čovečanstvo je pred velikim izazovom i mora hitno da reaguje kako bi osiguralo budućnost planete.

Film “Led i nebo” svečano je zatvorio Kanski filmski festival 2015. godine.

U udaljenoj dolini na Islandu, Gumi i Kidi žive jedan pored drugog, čuvajući svoje ovce. Njihova vekovima stara rasa se smatra jednom od najboljih na ostrvu i braća redovno dobijaju nagrade za njihove neprocenjive ovnove koji nastavljaju tradicionalnu liniju. Iako dele zemlju i način života, nisu progovorili ni reč već četiri decenije. Kada opasna zaraza napadne Kidijeve ovce, cela dolina je u opasnosti. Vlasti odlučuju da unište sve životinje u kraju kako bi zaustvili epidemiju. Za farmere za koje su ovce glavni izvor prihoda, to je ravno smrtnoj presudi i mnogi napuštaju zemlju. Ali Gumi i Kidi se ne predaju tako lako – i svaki na svoj način, pokušavaju da spreče katastrofu. 

Izdvajamo

Film “Demokratija” otkriva mistični svet političkih zakulisnih radnji, lobiranja i nadmetaja oko novog zakona Evropske Unije o prikupljanju i čuvanju ličnih podataka. Mladi nemački aktivista i član evropskog parlamenta, Jan Filip Albreht, zajedno sa EU komesarkom Vivijen Reding pokušaće nemoguće – pobedu nad sirovim i netransparentnim sistemom političke moći. Nakon dve i po godine prljave političke igre i praćenja složenog zakonskog procesa dokumentarni film “Demokratija” oživljava složene strukture moći i prikazuje samo deo posledica na današnje stanje evropske i svetske demokratije i našu digitalnu budućnost.

Izdvajamo

Savremena drama koja istražuje suprotnosti religije i sekularizma, tradicije i modernizma, kroz priču o pet tinejdžerki koje žive u udaljenom selu u severnoj Turskoj. Lale i njenih pet sestara se vraćaju kući iz škole i bezazleno se igraju sa dečacima. Ali nemoralnost njihove igre pokreće skandal koji će imati neočekivane posledice. Porodični dom se postepeno pretvara u zatvor, podučavanje kućnim poslovima zamenjuje školu i udaje počinju da se ugovaraju. Pet sestara kojima je zajednički slobodarski duh, pronalaze način da zaobiđu ograničenja koja su pred njih postavljena. Film je sa velikim uspehom prikazan na festivalu u Kanu 2015. gde je i rediteljka osvojila dve nagrade (C.I.C.A.E. Award, Label Europa Cinemas). Takođe je bio nominovan i za Oskar u kategoriji Najbolji inostrani film.

Ušavši u uzbudljivi svet adolescenata, Stela otkriva da Katja, njena starija sestra i uzor u životu, prikriva poremećaj u ishrani. Njena bolest polako počinje da razara porodicu. Ovo je priča o ljubomori, sestrinskoj ljubavi i prevari, ispričana sa toplinom, dubinom i duhom.

Senzualna i poetska priča o turbulentnim adolescentskim emocijama dve tinejdžerke. Sedamnaestogodišnja Sangail opsednuta je avio akrobacijama. Plaši se visine i nikad se nije usudila da uđe u kokpit aviona. Na letnjem avio mitingu u blizini njene kuće, sreće Auste, konobaricu iz lokalne kantine, koja za razliku od nje živi život punim plućima, ispunjena kreativnošću i odvažnošću. Njihov prvi susret izaziva varnicu koja tokom leta koje provode zajedno, prerasta u zanos koji ih kompletno obuzima. Sangail otkriva Auste svoje najintimnije tajne, i u toj tinejdžerskoj romansi pronalazi jedinu osobu koja je istinski podržava i razume njenu ljubav prema letenju.

Prikazuje 21–40 od 77 rezultata pretrage