Filmovi
SINOPSIS
Trinaestogodišnjak Ramin Mehdipour i njegova porodica iz Irana žive u izbegličkom centru u Finskoj. Tek što Ramin počne da uživa u školskom raspustu, porodica dobija užasne vesti da im je zahtev za azil odbijen. Podnose žalbu apalacionom sudu i nastavljaju sa svakodnevnim životom pokušavajući da ostanu pozitivni uprkos pretećoj opasnost od deportacije. Ramin tada kreće u novi razred i svaki momenat, svako novo prijateljstvo mu je dragocenije nego ikad pre. Reditelj Hami Ramezan je i sam bio izbeglica iz Irana pre 30 godina. Kada je njegova porodica došla u Finsku, umesto svog, koristili su lažno prezime Mehdipour. Veruje se da u filmu ima dosta autobiografskih elemenata. Film je imao premijeru na Berlinalu 2021.
SINOPSIS
Film o trenutno najpoznatijoj ekološkoj aktivistkinji koja je svoju borbu za klimatske promene započela rečenicom „Moje ime je Greta i želim da počnete da paničite!“. Da nije bila direktna, verovatno je niko i ne bi uzeo za ozbiljno jer, kako kaže njen otac Svante koji joj je i glavni pratilac na putovanjima i u aktivističkim aktivnostima, ona o klimatskim promenama zna više od 97% svetskih političara. Greta poseduje samouverenost na kojoj bi joj pozavideli i odrasli, i našla je nešto za šta je vredno boriti se, a to je budućnost planete.
SINOPSIS
U filmu u kome jednu od glavnih uloga igra Monika Beluči, priča prati mladog, emotivnog i povremeno impulsivnog Sirijca Sama, koji je napustio svoju zemlju i otišao u Liban bežeći od rata. Da bi mogao da otputuje u Evropu i započne život s devojkom koju neizmerno voli, prihvata da bude model mladom i blaziranom umetniku kome dozvoljava da mu istetovira cela leđa. Pretvorivši svoje telo u prestižni umetnički komad, Sam će shvatiti da ga je njegova odluka odvela do svega osim do slobode. Rečima mlade rediteljke, Tunižanke Ben Hanije, ovaj film je susret dva sveta koji se prožimaju, a upravljani su potpuno različitim kodovima. Sa jedne strane je svet elite u kom je sloboda ključni pojam, a na drugoj je svet preživljavanja koji zavisi od trenutnih događaja i u kojem nema mnogo slobode izbora.
SINOPSIS
Skok je dokumentarni film o jednom od najfascinantnijih događaja iz ere Hladnog rata. Tog 23. novembra 1970. Godine, američka Obalska straža je sasvim slučajno susrela sovjetski ribarski brodić. Dok su predstavnici dveju strana vodili uobičajene razgovore, desilo se nešto nezamislivo: sovjetski mornar litvanskog porekla, zadužen za radio-vezu, skočio je tri metra preko zaleđene vode, pravo na palubu američkog broda, gde je zatražio politički azil. I to je bio početak neverovatnog putovanja Simasa Kudirke, čiju priču prati ovaj dokumentarni film. Veliki incident tada se završio tako što je Simas na kraju osuđen pri povratku u SSSR i proteran u gulag zbog prekršaja koji je napravio. Ali priča se tu ne završava; zapravo, tek počinje, i prati ovog neponovljivog čoveka u njegovom nastojanju da napusti SSSR.
NAPOMENA: FILM JE DOSTUPAN SAMO U OKVIRU PROJEKTA KINOKLIKERI.
SINOPSIS
Danas čitava planeta govori o životnoj sredini i ekologiji – ali često zaboravlja prvo da sasluša samu prirodu. Peter Voleben, autor bestselera Tajni život drveća, putuje sa jednog kontinenta na drugi da bi otkrio i opisao tajni svet šuma. Model koji reguliše život drveća i biljaka, osvetljen gvozdenim pravilom solidarnosti i kohezije, ključ je svesti koja se ne može dalje odlagati. Voleben je putovao u Švedsku da vidi najstarija drveća na svetu, posetio je fabrike u Vankuveru koje istražuju nove pristupe očuvanju životne sredine i pridružio se demonstracijama ekoloških aktivista svuda. Sudbina čoveka i njegovog opstanka na Zemlji je usko povezana sa dobrim zdravljem velikih šuma i vreme da se o njima brinemo je upravo sada.
NAPOMENA: FILM JE DOSTUPAN SAMO U OKVIRU PROJEKTA KINOKLIKERI.
SINOPSIS
Mreže! Mreže! Mreže! Društvene mreže su svuda oko nas. Fantastična Žilijet Binoš igra Kler, ženu u srednjim godinama, koja kreira lažni fejsbuk profil i počinje da se predstavlja kao 24-vorogodišnja Klara. Sve u želji da špijunira svog nekoliko godina mlađeg ljubavnika. Zaplet nastaje kada se zaljubi u njegovog najboljeg prijatelja, ali i on u nju, tj u njen virtualni alter ego. Kler toliko postaje opsednuta ovom „online“ vezom da počnje da zanemaruje svoje profesionalne i majčinske dužnosti i u potpunosti uranja u virtualni svet. „Ja se nisam osećala kao da imam 24 godine, ja jesam imala 24 godine“ igovara Kler psihološkinji objašnjavajući da je sve više i više postajala Klara, a sve manje i manje Kler. Sve dok jednog dana njen virtualni ljubavnik nije više mogao da čeka i poželeo da je upozna.
NAPOMENA: FILM JE DOSTUPAN SAMO U OKVIRU PROJEKTA KINOKLIKERI.
SINOPSIS
Pol Terano, gradonačelnik Liona, drugog po velličini grada u Francuskoj, posle skoro 30 godina bavljenja politikom ostaje bez ideja i zapada u krizu koju opisuje kao egzistencijalnu prazninu, kao automobil snažnog motora, ali bez goriva. Dobre vesti su da, kada njegova inspiracija presuši, na scenu stupa Alis. U gradsku kuću Liona stigla je pravo sa Oksforda na radno mesto koje više ne postoji, ali je zato za nju kreirano novo – smišljanje ideja za gradonačelnika. Njena prva lekcija njemu je lekcija o skromnosti koju gradonačelnik voli da praktikuje, ali joj u isto vreme i sugeriše, da, kao lider ne može baš uvek da bude skroman jer dobri lideri su inspirativni i moraju da budu vidljivi. Rasprave između sredovečnog Pola i Alis su fantastične razmene svega između onog koji ima bogato iskustvo više i nje koja ima puno ideja. Ovi dijalozi dve dijametralno suprotne ličnosti okrenuće njihov svet naglavačke.
NAPOMENA: FILM JE DOSTUPAN SAMO U OKVIRU PROJEKTA KINOKLIKERI.
SINOPSIS
Kako treba da izgleda dobar i uspešan život? Da li je drugačiji način života uopšte moguć? Ovo je film koji traga za odgovorima na ova pitanja. Rezultat je priča o perspektivama bez straha, o povezanosti u muzici, prirodi i društvu, o ljudima sa različitim idejama, ali sa jednim velikim, zajedničkim ciljem: održivim i lepšim svetom. Reditelj Ervin Vagenhofer traga za lepotom i dobrotom i prikazuje ljude koji stvaraju nešto inovativno i korisno. Žene bez obrazovanja koje grade solarne panele po selima širom sveta. Vizionari koji pusta polja transformišu u nove zelene oaze. Šumar koji razvija izgradnju najzdravijih kuća u svetu. Duhovni vođa sa svojim nestašnim i suštinskim porukama i njegova sestra sa Tibeta sa ogromnim srcem za mlade. Mladi džez trio, pijanista… Ovaj film ih sve spaja. Da li će na kraju sve biti u redu? Da, na kraju sve može ispasti kako treba.
Roj Anderson u svoj filmski opus dodaje osvrt na ljudski život u svoj svojoj lepoti i okrutnosti, sjaju i banalnosti.Film je praktično inspirisan Šeherezadinim pričanjem, u pozadini čujemo ženski glas kako povezuje scene koje su kao bajka – otuda je i narator vila koja ih priča i uz čije nežno vođenje ćemo i lutati i sanjariti 78 minuta koliko traje ovo delo. U njemu nebitni momenti dobijaju na značaju koliko i značajni istorijski događaji: nekoliko zaveslaja po ratom razorenom Kelnu, put do rođendanske žurke, otac koji zastaje da bi ćerki vezao pertlu dok pada kiša, ples tinejdžerki ispred kafića, marš poražene vojske do ratnog zatvora.
NAPOMENA: FILM JE DOSTUPAN SAMO U OKVIRU PROJEKTA KINOKLIKERI.
SINOPSIS
Nominovan za Oskara za najbolji film na stranom jeziku i dobitnik preko 30 nagrada na festivalima širom sveta, Telo Hristovo je uzbudljiv i provokativan film u kome, kako kritičari kažu, celu priču iznosi glavni junak, mladi Danijel (igra ga mlada poljska glumačka zvezda Bartoš Bilenia) čija je sjajna gluma postala zaštitini znak ovog filma. Ovo je priča o dvadesetogodišnjaku koji doživljava duhovnu transformaciju u pritvoru za mlade. Zločin koji je počinio sprečava ga da pristupi formalnom izučavanju hrišćanstva. Međutim, Danijel ne odustaje od svog sna i odlazi u mali grad da oproba sreću u onome što zaista voli. Telo Hristovo je u osnovi emotivna priča bazirana na istinitom događaju koja je ujedno i inteligentan, često i ironičan odgovor na poziicju crkve i religije u savremenom evropskom društvu.
SINOPSIS
Razočarani učitelji prebačen je u najudaljeniju školu na svetu, odsečenu od savremenog života, duboko u himalajskim glečerima. Lunana je zapravo selo na osam dana pešačenja udaljeno od grada u kom učitelj trenutno živi i veoma je udaljeno od Australije, zemlje o kojoj sanja da živi. Siromašni seljaci ga srdačno dočekuju, ali on se suočava sa zastrašujućim zadatkom - da podučava seosku decu bez ikakvih sredstava i potrebnih rekvizita. U učionici bez struje i čak table, čuje se samo pesma koja odjekuje planinama. Želi da odustane i ode, ali počinje da uči o teškoćama u životima dece koju podučava, i počinje da se menja upoznajući neverovatnu duhovnu snagu seljaka. Dugometražni debi Pawo Choyning Dorjia Lunana bio je kandidat za Oskara za najbolji strani film 2022. godine.
SINOPSIS
Film Moj jutarnji smeh prati dvoje mlađih nastavnika koji rade u školi u provinciji i pokušavaju da se zbliže iako imaju potpuno različite strahove i nade. Mladić koji je odrastao pod prvelikim nadzorom majke pokušava da odraste na pragu svojih tridesetih i u tim pokušajima dovodi sebe u pomalo tužne i ujedno i komične situacije. Ulazi u vezu sa koleginicom sa posla trapavo i nespretno ni sam ne znajući šta bi trebalo da radi. Dok ona po svaku cenu želi partnera, njegova mama pokušava da mu pomogne ne shvatajući da je put do pakla nekad popločan najboljim namerama.
SINOPSIS
Kao što ja delim sa svojim pčelama, tako bih volela da svi ljudi dele jedni sa drugima” reči su Atidže Muratove, glavne protagonistkinje filma Zemlja meda. Film nominovan za dva Oskara uči nas suštini deljenja, ljubavi i posvećenosti, moralnom kodeksu koji nadjačava pohlepu i vraća ravnotežu u poljuljane vrednosti modernog sveta. Atidže živi u više nego skromnim uslovima sa bolesnom majkom i poslednja je pčelarka u Evropi koja se ovim poslom bavi na način koji zahteva potpunu posvećenost zakonima prirode – pola uzmi za sebe, pola ostavi pčelama. Nesebična, skromna, zahvalna za sve što ima i nema jer za bolje u životu nije ni znala, dane provodi u napuštenom selu odakle obilazi svoje kolonije pčela. Mnogočlana porodica nomada preti da ugrozi ono što je Atidže vremenom izgradila, ali ravnoteža koju nekad uspostavi samo priroda podseća nas da su njeni zakoni ipak iznad ljudske pohlepe.
SINOPSIS
Devojka luta kroz grad u potrazi za mestom na kom će prespavati. Na svom putu sreće mladu majku koja religiozno proslavlja svoje majčinstvo, odlazi kući sa egzistencijalistom u krizi i čeka kraj kapitalizma u baru za transvestite. Njen pokušaj da napiše knjigu ne ide dalje od prve rečenice drugog poglavlja i za tu noć, ona ne pronalazi mesto za sebe osim joga studija, umetničkih galerija i kreveta stranaca. Umesto da pokuša da se uklopi, svoju depresiju počinje da smatra politički uslovljenom. Kroz 15 susreta ovaj film istražuje naše postmoderno društvo između nepredvidivosti i marketinga, serijske monogamije i neospiritualizma, razočaranja i pritiska da se bude srećan. Spaja pop i teoriju, feminizam i humor i pruža vam gomilu citata koje biste želeli da vidite ispisane neonskim slovima na reklamnim bilbordima.
NAPOMENA: FILM JE DOSTUPAN SAMO U OKVIRU PROJEKTA KINOKLIKERI.
SINOPSIS
U britanskoj školi za dečake upoznajemo Andersona koji pokušava da igra ragbi opisujući ga kao “intelektualnu borbu umova” Traljav je i sušta suprotnost Vinčesteru koga porede sa divljom mačkom zbog svoje gracioznosti u istom tom timu. Andersonov svet se okreće na glavačke kada u školu stigne Agnes, ćerka novog profesora francuskog. Kada Agnes ugleda Winčestera i čuje ga ako u očevom odeljenju recituje ljubavne stihove, zaljubljuje se i ne sluteći da mu te iste stihove na uvo šapuće upravo Anderson. Treperava komedija Najbolji ortaci moderno je prerađena večna priča Sirana de Beržeraka.
NAPOMENA: FILM JE DOSTUPAN SAMO U OKVIRU PROJEKTA KINOKLIKERI.
SINOPSIS
U zimu 1991. godine u Zagrebu je ubijena dvanaestogodišnja devojčica srpske nacionalnosti Aleksandra Zec. Četvrt veka kasnije reditelj Oliver Frljić režira pozorišnu predstavu o tom slučaju u HNK-a u Rijeci. Probe polako postaju kolektivna psihoterapija za sve koji u njoj učestvuju, a naslovnu ulogu igrom slučaja dobija dvanaestogodišnja glumica srpskog porekla iz Rijeke - Nina. Film je proglašen dokumentarnim filmom godine na Filmskom festivalu u Kanu. Osvojio je Srce Sarajeva u kategoriji dokumentarnog filma i bio je kandidat za najbolji dokumentarni film u izboru Evropske filmske akademije. Film koji i doslovno ostavlja bez daha.
FILM JE DOSTUPAN DO 6. FEBRUARA 2021.
SINOPSIS
Trilogija Milenijum i njena glavna junakinja Lizbet Salander su super heroji savrmene književne i filmske produkcije, umetnosti i sveta zabave! Ali kako ćemo videti u samom filmu, Lizbet Salander nije baš u popunosti stvar fikcije njenog pisca Stiga Laršona. Štaviše, videćemo da je jednim delom inspirisana manje poznatom Laršonovom stranom - njegovim radom na razotkrivanju korena i pozadine radikalne desnice i fašističkih grupa unutar švedskih političkih pokreta. Pre nego što su njegovi radovi stekli planetarnu slavu, Stig Laršon je bio istraživački novinar koji je pratio profilisanje belih nacionalističkih grupa i vladinih pokreta koji su doprineli njihovom uzdizanju u savremenoj Švedskoj. Super inteligencija, upornost, visoki profesionalni standardi, kao i sklonost ka neurednom životu su samo neke paralele autora i super junakinje. Film nam razotkriva u kojoj meri je rad stvarnih fašista uticao na formiranje karaktera u trilogiji, kao na primer članova porodice Vanger iz serijala Milenium ili sjajnog trilera Dejvida Finčera “Muškarci koji mrze žene”. Ovaj film vas nagoni da još više cenite ovog super popularnog autora čije su knjige prodate u desetinama miliona primeraka širom sveta.
SINOPSIS
Dugometražni dokumentarni film Putinovi svedoci Vitalija Manskog bavi se hronologijom Putinovog dolaska na vlast i njegovim vrtoglavim usponom. U početku i sam Putinov pristalica, Manski tokom godina snima sate i sate dokumentarnog arhivskog materijala koji nas vodi iza kulisa nekih od najvažnijih događaja u novijoj istoriji Rusije. Kao nekadašnji glavni i odgovorni urednik dokumentarnog programa na nacionalnoj televiziji, Manski ima pristup materijalu koji je snimljen za potrebe nekoliko visokopozicioniranih političara uključujući i Vladimira Putina. Kombinujući ih sa sopstvenim snimcima iz tog vremena, Manski kroz razgovore sa Putinovim simpatizerima i savremenicima stvara portret jednog od najkontroverznijih političara današnjice, svestan da je u blizini vlasti „naivno misliti da je moguće biti samo svedok“.
