Izdvajamo
SINOPSIS

Danas čitava planeta govori o životnoj sredini i ekologiji – ali često zaboravlja prvo da sasluša samu prirodu. Peter Voleben, autor bestselera Tajni život drveća, putuje sa jednog kontinenta na drugi da bi otkrio i opisao tajni svet šuma. Model koji reguliše život drveća i biljaka, osvetljen gvozdenim pravilom solidarnosti i kohezije, ključ je svesti koja se ne može dalje odlagati. Voleben je putovao u Švedsku da vidi najstarija drveća na svetu, posetio je fabrike u Vankuveru koje istražuju nove pristupe očuvanju životne sredine i pridružio se demonstracijama ekoloških aktivista svuda. Sudbina čoveka i njegovog opstanka na Zemlji je usko povezana sa dobrim zdravljem velikih šuma i vreme da se o njima brinemo je upravo sada.

Izdvajamo
SINOPSIS

Kako treba da izgleda dobar i uspešan život? Da li je drugačiji način života uopšte moguć? Ovo je film koji traga za odgovorima na ova pitanja. Rezultat je priča o perspektivama bez straha, o povezanosti u muzici, prirodi i društvu, o ljudima sa različitim idejama, ali sa jednim velikim, zajedničkim ciljem: održivim i lepšim svetom. Reditelj Ervin Vagenhofer traga za lepotom i dobrotom i prikazuje ljude koji stvaraju nešto inovativno i korisno. Žene bez obrazovanja koje grade solarne panele po selima širom sveta. Vizionari koji pusta polja transformišu u nove zelene oaze. Šumar koji razvija izgradnju najzdravijih kuća u svetu. Duhovni vođa sa svojim nestašnim i suštinskim porukama i njegova sestra sa Tibeta sa ogromnim srcem za mlade. Mladi džez trio, pijanista… Ovaj film ih sve spaja. Da li će na kraju sve biti u redu? Da, na kraju sve može ispasti kako treba.

Izdvajamo
SINOPSIS

Kao što ja delim sa svojim pčelama, tako bih volela da svi ljudi dele jedni sa drugima” reči su Atidže Muratove, glavne protagonistkinje filma Zemlja meda. Film nominovan za dva Oskara uči nas suštini deljenja, ljubavi i posvećenosti, moralnom kodeksu koji nadjačava pohlepu i vraća ravnotežu u poljuljane vrednosti modernog sveta. Atidže živi u više nego skromnim uslovima sa bolesnom majkom i poslednja je pčelarka u Evropi koja se ovim poslom bavi na način koji zahteva potpunu posvećenost zakonima prirode – pola uzmi za sebe, pola ostavi pčelama. Nesebična, skromna, zahvalna za sve što ima i nema jer za bolje u životu nije ni znala, dane provodi u napuštenom selu odakle obilazi svoje kolonije pčela. Mnogočlana porodica nomada preti da ugrozi ono što je Atidže vremenom izgradila, ali ravnoteža koju nekad uspostavi samo priroda podseća nas da su njeni zakoni ipak iznad ljudske pohlepe.

Izdvajamo

Sinopsis

Kroz autobiografski objektiv kultnog filmskog autora Hodorovskog, „Beskrajna poezija“ nas vodi u uzbudljive '40-e i '50-e godina u Santjagu, kada mladi “Alehandrito” Hodorovski protiv volje porodice odlučuje da postane pesnik. Uveden u krug umetničke i intelektualne avangarde tog vremena, on upoznaje Enrike Lin, Stelu Diaz, Nokanor Paru i mnoge druge mlade pisce koji će postati gospodari savremene literature u Latinoamerici. Potpuno zaronjeni u svet poetskog eksperimentisanja, oni žive na način na koji se malo njih usudilo da živi: senzualno, autentično, slobodno, besno.

Izdvajamo
SINOPSIS

Film Tranzit snimljen je po motivima istoimenog romana nemačke spisateljice Ane Zegers koji se smatra jednim od najznačajnijih dela nemačke književnosti.

Slike savremenog Marseja zavode gledaoca u pomalo kafkijanski svet zapleta filma čija radnja se odigrava tokom drugog svetskog rata. Georg je Nemac u Francuskoj iz koje pokušava da pobegne od nacista. Igrom slučaja dolazi do dokumenata mrtvog pisca i polako preuzima njegov identitet jer shvata da će jedino tako moći da se ukrca na brod za Sjedinjene Države. U igri nerava nailazi i na Mari koja očajnički pokušava da nađe svog nestalog muža koji bi, kada se kockice poslože, mogao biti i on.

Izdvajamo
SINOPSIS

Hala je tajna eko gerilska aktivistkinja koja se bori protiv korporacija za proizvodnju energije koje osvajaju Island. U znak protesta, iskrada se van grada i sabotira električne vodove – stubove koje mrzi iz dna duše jer uništavaju lepotu islandskih visija. Cirkularom seče nosače stubova, a lukom i strelom ispaljuje kablove koji dovode do kratkog spoja na vodovima. Niko ne sumnja da to radi upravo plašljiva Hala, a policija počinje da prati turistu sumnjivog izgleda verujući da je to njegovo delo. Međutim, sve se menja kada Hala jedan dan kod kuće zatiče pismo od vlasti u kome joj se konačno odobrava usvajanje siročeta iz Ukrajine na koje je čekala godinama. Da li će njen materinski instinkt stati na put njenoj borbi?

Izdvajamo
KINOKAUCH BIOSKOP

Svake sedmice od srede do nedelje film po ceni od dolara!

SINOPSIS

2018. godine u celom svetu se obeležava stogodišnjica rođena jednog od najvećih filmskih reditelja u istoriji filma Ingmara Bergmana. Kada se radi o dokumentarcu o nekom režiseru – većina delova filma završi isečena u montaži. Međutim, za film Jane Magnuson, „Bergman – godina života“, kritičari kažu da jedan od najiskrenijh portreta ovog reditelja, preplavljen emocijama. Film se osvrće na najplodniju godinu Bergmanovog života – 1957. ali prati i njegov celokupni život i karijeru. Oslikava ga kao nežnog, ali i grubog, plahovitog i vođenog demonima, tiranina i poluludog slavnog genija kakav je bio – čoveka posvećenog poslu, ali i opsesivnim vezama sa ženama – dovoljnim za tri života. U vreme kada je stvarao svoja najveća dela, bio je u vezi sa četiri žene, iz tri braka je imao šestoro dece čije godine rođenja nije baš najbolje pamtio, ali je u gustom dnevnom rasporedu uvek imao vremena za svoj čir koji ga je s vremena na vreme terao u bolnicu – jedino mesto gde je na miru mogao da piše.

U malom sicilijanskom mestu na ivici šume nestaje trinaestogodišnji dečak Đuzepe. Luna, njegova prijateljica iz razreda koja ga neizmerno voli, odbija da prihvati ovaj misteriozni nestanak. Ustaje protiv ćutanja i saučesništva koje je okružuje. Da bi ga pronašla ulazi u tamni svet koji ga je progutao na čijem ulazu se nalazi misteriozno jezero.

Izdvajamo
SINOPSIS

Veća od života, divlja, zastrašujuća, muškobanjasta, a opet izrazito suptilna – Grejs Džons igra sa lakoćom razne uloge. U filmu je ipak otkrivamo i kao ljubavnicu, ćerku, majku, sestru, pa čak i baku. Onako kako se otkriva našem pogledu i dozvoljava nam da razumemo šta to čini njenu personu. Scena je mesto na kome se otelovljava njena ekstremnost i oslobađa njena mašta. Film prikazuje i njeno jedinstveno izvođenje hitova kao što su Slave to The Rhythm, Williams blood, Pull Up To The Bumper, I’ve seen that face before, kaver Love is the drug.

U jamajkanskom žargonu bloodlight je crveno svetlo uključeno dok umetnik snima, a bami je hleb, osnovna supstanca svakodnevnice. Film prepliće slojeve njenog privatnog i javnog života, bez napora, baš kao što se ona kreće kroz različite uloge: ona je boem, umetnički i zabavljački hedonist, topla i zabavna, ali isto tako i žestoka i istrajna poslovna žena.

 

SINOPSIS

Čovek delfin otkriva priču i nasleđe Žaka Majola, legendarnog ronioca na dah čiji život je bio inspiracija Liku Besonu za film Veliko plavetnilo. Čovek delfin nas uvlači u Majolov svet hvatajući njegovo neodoljivo putovanje i uranja gledaoce u čulno i transformišuće iskustvo ronjenja na dah. Od Mediterana do Japana i od Indije do Bahama, srećemo Majolove najbliže prijatelje i rođake, uključujući i njegovu decu Doti i Žan Žaka, kao i svetske šampione u ronjenju na dah – Vilijama Trubridža, Megan Hini – Grier i Umberta Pelizarija, da bismo otkrili portret čoveka koji je dosegao granice ljudskog tela i uma – ne samo da bi oborio rekord nego uz nadu da će otkriti dublju povezanost čoveka i mora. Uz naraciju Žan Marka Bara, glumca koji je uspešno portretisao Majola u Velikom plavetnilu, film je protkan retkom filmskom arhivom od ’50-tih nadalje uz zapanjujuću savremenu podvodnu fotografiju.

FILM ĆE BITI DOSTUPAN OD 17. JUNA 2021.
SINOPSIS

“Moj život bez daha” donosi uvid u začudan svet čoveka čiji se najvažniji trenuci u životu događaju pod vodom. Goran je svetski rekorder u ronjenju na dah. Za mnoge ljude danas ovo je veoma popularan i pomalo pomodan sport. Za njega predstavlja put prekriven tišinom i koncentracijom što neretko iziskuje svakodnevni susret sa prolaznošću. Kako bi u onome čime se bavi ostao najbolji na svetu svakodnevno ispituje sopstvene granice rizikujući da ih pređe i zbog toga bude nepovratno kažnjen.

Izdvajamo
SINOPSIS

Ko je Elena Ferante? Možda ste prošli pored nje, a da to i niste znali? Posle gotovo decenije od objavljivanja knjige „Moja genijalna prijateljica“, spisateljica koja piše pod pseudonimom Elena Ferante nije ni blizu otkrivanja svog identiteta, a njeni obožavaoci su podeljenog mišljenja da li žele da saznaju ko je ona ili ne. U momentu kada su njene knjige prodate u više od 15 miliona primeraka, kako to da komšije još nisu otkrile čime se ona bavi? Reditelja filma Groznica Ferante, Đakoma Durcija nije interesovalo ko je ona. Impresionirao ga je fenomen njenih knjiga koje se prodaju na svim kontinentima i prevedene su na 45 jezika sveta. Uostalom, i sama je rekla da piše samo knjige koje će se prodavati, da je interesuje samo da njena dela budu čitana. Groznica Ferante upravo pokušava da reši misteriju opsesije delima Elene Ferante. Film je nastao iz iste strasti koja obuzima gotovo sve čitaoce njenih dela i nada se da će ući u trag tajni fenomena njenog uspeha širom sveta.

Izdvajamo
SINOPSIS

Film „Skver“ švedskog reditelja Rubena Ostlunda dobitnik je Zlatne palme na Kanskom festivalu. Otkačena i urnebesna satira o svetu savremene umetnosti i muzeja postavlja pitanja o podeljenosti društva uzimajuci u obzir ličnu odgovornost i humanost. Kristijan (igra ga briljantni Klas Bang) je glavni kustos Kraljevskog Muzeja avangardne umetnosti u Stokholmu, zgodan, arogantan i pretenciozan u svojoj privilegiji i moći. Razveden, ali posvećen otac dvoje dece koji vozi elekrični automobil i posvećen je višim ciljevima. Njegova sledeca izložba je „Skver“, instalacija koja poziva prolaznike na altruizam podsećajući ih na njihovu ulogu odgovornih ljudskih bića. PR agencija muzeja kreira neočekivanu kampanju za „Skver“, van njegove kontrole. Reakcije koje izaziva su burne i šalju Kristijana, kao i muzej u egzistencijalnu krizu.

Izdvajamo

U filmu Čujte i počujte, kultni reditelj nominovan za Oskara, Verner Hercog (Grizzly Man, Cave of Forgotten Dreams) rekonstruiše virtuelni svet, počev od njegovog postanka, sve do krajnjih dometa, istražujući digitalnu pozadinu sa istom radoznalošću i kreativnošću kojima je pristupao različitim zemaljskim predelima, poput Amazona, Sahare, Južnog pola i napuštenih predela Australije. Hercog gledaoce vodi na jedinstveno putovanje, kroz niz provokativnih razgovora koji otkrivaju kako je onlajn svet transformisao način na koji realni svet funkcioniše – od trgovine do obrazovanja, od putovanja u svemir do zdravstva, sve do središnjeg pitanja ljudskog ponašanja u društvu.

Izdvajamo
SINOPSIS

U filmu Pabla Larajna, Gael Garsija Bernal igra inspektora koji goni čileanskog pesnika i nobelovca Pabla Nerudu zbog članstva u Komunističkoj partiji. Ovim anti-biografskim delom, reditelj zatvara trilogiju filmova o životu pod diktaturom Pinočea. Iako značajnim delom zasnovan na istorijski poznatim činjenicama iz Nerudinog disidentskog života, film radnju gradi u fikciji, upravo onakvoj kakvu bi on sam, kao osvedočeni ljubitelj detektivskih romana, čitao i stvarao.

Izdvajamo

Pod ljubaznim ali čvrstim smernicama starog fana koji je postao režiser i kulturni diplomata, i na iznenađenje celog sveta, kultni bend “Lajbah” iz bivše Jugoslavije postao je prva strana rok grupa koja je nastupala u državi-tvrđavi Severnoj Koreji. Suočen sa strogom ideologijom i kulturološkim razlikama, bend se bori da svoje pesme probije kroz iglene uši cenzure, pre nego što dospe do publike koja nikada ranije nije imala priliku da čuje alternativni rok-en-rol. U međuvremenu, propagandni zvučnici su postavljeni na granicu između dve Koreje i najavljeno je odbrojavanje do početka rata. Brda su živa...uz zvuk muzike.

Šezdesete, istočna obala Novog Zelanda. Dve maorske porodice koje se bave šišanjem ovaca – porodice Mahana i Poatas – zakleti su neprijatelji i poslovni konkurenti. Četrnaestogodišnji Simeon Mahana, najmlađi sin, traži saveznike protiv svog dede, Tamihana, koji je tradicionalnih shvatanja. Kako Simeon razotkriva istinu iza dugogodišnje porodične krvne osvete, ne rizikuje samo svoju budućnost, već i jedinstvo čitavog usko prepletenog društva.
Od autora Jahača kitova, scenariste Gospodara i vojskovođe i producenta i režisera Bili jednom ratnici, stiže nam duboka i potresna priča o seoskom porodičnom životu u prelepom i udaljenom uglu planete.

Danas je trčanje jedna od najzastupljenijih fizičkih aktivnosti muškaraca i žena širom sveta, a filmom "Slobodni da trčimo", otkriva se neverovatna i malo poznata priča stara pet decenija o osporavanom pravu na trčanje i rastućem pokretu trkača.
Ovaj dokumentarac prikazuje same početke omasovljavanja džogiranja ranih ‘60-ih, popularizaciju maratona i borbu za “trkačko pravo” – naročito među ženama – protiv konzervativne federacije Staza i polja (Track and Fields).

Tunis, leto 2010, nekoliko meseci pred Revoluciju: osamnaestogodišnja Fara je upravo završila srednju školu i porodica je već vidi kao budućeg doktora. Ali, ona ne misli tako. Fara peva u politički angažovanom rok bendu. Oseća strast za životom, opija se, otkriva ljubav i, protiv volje majke Hajet, koja zna kakve opasnosti vrebaju u Tunisu, istražuje svoj grad noću.

Film, inspirisan knjigom Naomi Klajn, predstavlja jedinstveni uticaj na načine sprečavanja loših posledica koje donose klimatske promene. Eko-dokumentarac po mnogim aspektima potpuno različit od brojnih koji se bave tematikom globalnog zagrevanja tokom perioda od 4 godine sniman je u 9 zemalja na pet kontinenata. Putujući od Montane do Grčke, preko južne obale Indije, Pekinga i Kanade priča uzročno-posledično povezuje emisiju ugljenika sa svetskim ekonomskim sistemom i hazardnim čovekom nasuprot prirodi. “ovo menja sve” nudi zanimljivu i kontroverznu ideju – da trenutnu globalnu krizu prouzrokovanu brojnim klimatskim promenama možemo iskoristiti za transformaciju urušene ekonomije u nešto radikalno bolje. Klajnova dodatno postavlja retoričko pitaje: Da li je „kraj sveta“ kakvog poznajemo, zaista postao dosadna tema?

Prikazuje 1–20 od 25 rezultata pretrage