Moj život kao Tikvica
Fantastični animirani film francuskog reditelja Kloda Baraa sa prizvukom estetike Tima Bartona, veliko je delo u malom pakovanju. Ikar sa 9 godina ostaje bez samohrane majke nakon čega sirotište postaje njegov novi dom. Kao novajlija sa neobičnim nadimkom Tikvica, Ikar postaje laka meta dežurnog dečaka siledžije u domu. Iako mu od majke ostaje samo nadimak i prazne flaše piva, a detinjstvo obeleženo tragedijom i samoćom, Tikvica i njegovi drugari naučiće da nesreća ne mora da definiše nečiji život, što postaje i neophodna poruka za sve nas.
Geoblocking: Naši filmovi dostupni su na području Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije. To znači da možete da ih gledate samo na području ovih zemalja.
Originalni naziv: Ma vie de Courgette
Jezik: sinhronizovano
Zemlja: Švajcarska, Francuska
Režija: Klod Bara
O reditelju:
Klod Bara je rođen u Švajcarskoj. Studirao je ilustraciju i kompjutersku grafiku na Ecole Emile Cohl-a u Lionu. Diplomirao je antropologiju i digitalne slike u Lionu, studirao računarsku grafiku na ECAL-u (Ecole Cantonale d’Art de Lausanne) i radio kao slobodni umetnik – ilustrator u Ženevi. Tokom svoje karijere Bara je režirao nekoliko kratkometražnih filmova, među kojima je i “The Genie in a Ravioli Can” (2006). Barasov prvi dugometražni animirani film, “Moj život kao tikvica” (2016), predstavljen je na Kanskom filmskom festivalu i dobio je brojne nagrade na filmskim festivalima širom sveta.
Preporučujemo
Dugometražno debitantsko ostvarenje Oskarovca Mišela Dudoka de Vita je robinzonkrusoovska priča o čoveku nasukanom na napuštenom tropskom ostrvu nastanjenom samo kornjačama, ljuskarima i pticama. „Crvena kornjača“ je animirana alegorija o stvaranju života vrednog življenja bez suvišnih efimernosti i komplikacija, ispričana kroz naizgled bezizlaznu situaciju čoveka na pustom ostrvu. Film na vrlo emotivan i jednostavan način oslikava ljubav i međusobno uvažavanje bez ijedne izgovorene reči.
Od detinjstva, Edoardo pati od fimoze koja ga sprečava da doživi bilo kakav oblik seksualnog zadovoljstva. Sa sedamnaest godina, počinje da oseća pritisak okoline. Svi oko njega samo govore i razmišljaju o seksu. Njegov prijatelj Arturo, toliko je opsednut gubljenjem nevinosti da je spreman da za to plati, dok njegovi roditelji ga ohrabruju da izjavi ljubav Bjanki. Edoardova nesigurnost polako se smanjuje posle neobaveznog susreta sa novom devojkom, Elizabetom, i Bjankinim neočekivanim pristupom. Prisiljen da izađe iz senke, Edoardo prvo pokušava da reši problem, pronalazeći konačno snage da se suoči sa svojim strahovima.
Prva godina je za Lusi, Đovanija i direktora Aleksandera, u MekArdl Slobodnoj školi u Litl Folsu, Nju Džerzi, u kome su časovi dobrovoljni i pravila se kreiraju demokratskim glasanjem. Reditelj je prisutan od početka, posmatra nepomirljivo raznolik sastav prostodušnih mladih ličnosti dok grade odnos, istražuju svoje okruženje i žestoko debatuju o povredama pravila, dok sve ne dođe na svoje.
Tunis, leto 2010, nekoliko meseci pred Revoluciju: osamnaestogodišnja Fara je upravo završila srednju školu i porodica je već vidi kao budućeg doktora. Ali, ona ne misli tako. Fara peva u politički angažovanom rok bendu. Oseća strast za životom, opija se, otkriva ljubav i, protiv volje majke Hajet, koja zna kakve opasnosti vrebaju u Tunisu, istražuje svoj grad noću.
