Dok otvaram oči
Tunis, leto 2010, nekoliko meseci pred Revoluciju: osamnaestogodišnja Fara je upravo završila srednju školu i porodica je već vidi kao budućeg doktora. Ali, ona ne misli tako. Fara peva u politički angažovanom rok bendu. Oseća strast za životom, opija se, otkriva ljubav i, protiv volje majke Hajet, koja zna kakve opasnosti vrebaju u Tunisu, istražuje svoj grad noću.
Geoblocking: Naši filmovi dostupni su na području Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije. To znači da možete da ih gledate samo na području ovih zemalja.
Originalni naziv: À peine j’ouvre les yeux
Jezik: arapski, francuski
Zemlja: Francuska, Tunis, Belgija, Ujedinjeni Arapski Emirati
Režija: Lejla Buzid
Uloge: Baja Medhafer, Galia Benali, Montasar Ajari
O rediteljki:
Lejla Buzid rođena je u Tunisu i pohađala je „La Fémis” školu režije u Parizu. Režirala je kratkometražne filmove “Soubresauts” (Mkhobbi Fi Kobba) i “Zakaria”. Ova dva filma osvojila su preko 10 nagrada. “Kada otvorim oči”je Lejlin prvi dugometražni film. Premijerno je prikazan na festivalu Venice Days. Osvojio je nagradu za najbolji evropski film. Već je sakupio preko 25 nagrada sa festivala u Torontu, Roterdamu i drugim.
Nagrade i festivali:
Filmski festival Tribeca, 2016.
Nagrada za najbolji film, Filmski festival East End, Velika Britanija, 2016.
BNL nagrada publike, Međunarodni filmski festival u Veneciji, 2015.
Europa Cinemas Label Award (Venice Days), Međunarodni filmski festival u Veneciji, 2015.
Međunarodni filmski festival u Torontu, 2015.
Reč kritike
Ova vešto snimljena drama na neuvijen, ali suptilan način dočarava atmosferu straha prisutnu tokom diktatorske vlade predsednika Bena Alija, sa posebnim osvrtom na bezbroj oblika špijuniranja, od lascivnih do političkih.
Džej Vajsberg, Variety
Dok otvaram oči je dosad najbolji igrani film o Arapskom proleću.
Kalem Aftab, Indiewire
Zanimljiv, lični doživljaj jednog događaja koji Buzidi svakako leži na srcu, Kada otvorim oči trebalo bi da i vama otvori oči i vredi ga videti.
Metju Anderson, CineVue
Preporučujemo
Zvezde francuskom filma, Katrin Denev i Katrin Frost, prvi put dele ekran u filmu “Babica”, šarmatnoj drami punoj jakih emocija i vedrog humora. Kler je samohrana majka i nadarena babica.
Sina je poslala na studije medicine i sada uživa, provodeći vreme u vožnji bicikla, posećujući svoju vikendicu na obali rekle… Konačno može da živi život po svojim pravilima. Međutim, posle trideset godina u njen život se vraća ekstravaganta i neozbiljna Beatris (Katrin Denev), nesuđena maćeha koja je život provela jureći za prolaznim zadovoljstvima. I to baš u momentu kada i porodilište u kome Kler radi prolazi kroz reforme, zbog kojih ona počinje da dovodi u pitanje svoje veštine i poziciju u bolnici. Kako ih okolnosti ponovo spajaju, dve žene će biti primorane da se suoče sa svojim manama, Beatris sa neodgovornošću, dok Kler sa nemogućnošću da pusti svoje probleme.
Dobitnik Zlatnog Medveda na filmskom festivalu u Berlinu 2016. godine, Đanfranko Rosijev britki i dirljivi prikaz mediteranskog ostrva Lampeduza, koji opisuje humanitarnu krizu u morima oko njega, je ujedno majstorski odrađen dokumentarni film i blagovremeni poziv za hitnu akciju.
Smeštena 150 milja južno od Sicilije, Lampeduza je osvanula u javnosti kao prva luka koja je ugostila stotine hiljada Afrikanaca i bliskoistočnih izbeglica koji putuju ka Evropi u potrazi za boljim životom. Nakon meseci provedenih na ostrvu, u dodiru i susretu sa stanovnicima, Rosi je sakupio neverovatan broj snimaka, koji se bave istorijom, kulturom i svakodnevnim životom izbeglica. Stavljajući u fokus dvanaestogodišnjeg Semuela, koji istražuje kopno i pokušava da savlada more, film postepeno gradi nenadmašivi, naturalistički portret stanovnika Lampeduze i događaje koje čine njihovu svakodnevicu.
Rezultat je lirski, poetski i iskreno moćni dokumentarac koji niti sudi, niti preteruje, već gledaocu pokazuje svet kakav jeste – do potpuno poražavajućeg dejstva.
