Mahatma Gandi je za života dobio naziv Velika Duša. Gandi se borio protiv nasilja. Nenasilje je jača pozicija i najbolje oružje.
Film Časovi harmonije prikazuje deo društva u kom je nasilje svakodnevica, prikazani su i počinioci i žrtve – jedna od žrtava je trinaestogodišnji Aslan. On živi u jednom kazahstanskom selu sa svojom bakom u trošnoj kući.
Incident koji je osnova filma desio se za vreme sistematskog pregleda, tokom pregleda testisa. Bolat, lider grupe dečaka, ponizio je Aslana pred svima u ovom veoma osetljivom trenutku.
Aslan je osoba koja teži ka savršenstvu i voli da je sve oko njega pod kontrolom. Pomenuti incident je okidač za mnoge buduće probleme.
Bolat se bavi zelenašenjem, kinji druge učenike, postavlja pravila… Madi, jedan od likova u filmu, završio je u bolnici, jer nije mogao da stane na noge od količine batina koje je dobijao od Bolata.
Bolat je ubijen. Ne zna se ko je počinitelj, ali su optuženi Aslan i Mirsain. Mirsainovi i roditelji se razvode, pa je sa tetkom došao iz grada u selo na neko vreme. Od svog dolaska imao je sukobe sa Bolatom.
Obojica su u zatvoru, i nova tortura kroz koju prolaze je od strane policije. U pokušaju da izmame priznanje od jednog od njih dvojice, danonoćno ih muče i ispituju.
Aslan je u zatvoru naoštrio kašiku i povredio Mirsaina i sebe. Mirsain je stalno pominjao da ima karticu na koju mu je majka uplaćivala novac za igraonicu, govorio je Aslanu da odu u grad, jer kada ode na to mesto zaboravi na sve probleme, jednostavno uživa.
Medicinska radnica Aslanu donosi paket u kome se nalazila njegova amajlija, koju mu je baka dala (koja mu je oduzeta u zatvoru) i tu karticu.
Otišao je u igraonicu, priviđali su mu se Bolat i Mirsain. Nismo sigurni da li je Aslan ubio Bolata, kada sam razmišljamo o ovoj sceni gde mu se obojica priviđaju, možemo pomisliti da ipak jeste.
Da,vrlo čudan splet dešavanja. Celokupan film mi deluje veoma haotično, maglovito, isto kao u glavi zbunjenog tinejdžera. Bez obzira na to, mnogo konkretnih poruka je prikazano, koje su izuzetno korisne i koje teraju na razmišljanje.
Gde pronaći svoje mesto u svetu ako odjednom taj svet na našu pojavu reaguje samo nasiljem i ismevanjem? Kako se odbraniti od napada kada nismo sigurni zašto se oni dešavaju? Gde je nestala empatija?
Preporuka je da film pogledaju roditelji, jer se ovde radi o adolescentima, a u toj dobi kod osoba se uglavnom dešava da menjaju uzore iz porodice ka društvu. Kako objasniti da odjednom društvo nema iste vrednosti kao one kojima smo učeni, kako prihvatiti da mi možemo biti ti koji su ismevani? Kako preći bezbolno taj most iz roditeljskog gnezda u društvo kada se sve čini tako konfuzno?
Autor: Uglješa Surdučki
