Još jednom imamo čist dokaz da nije potrebno mnogo stvari da bi se napravio zanimljiv, uzbudljiv i zadivljujući igrani film. Sve što je potrebno je originalna ideja i dobri glumci.
U prošlosti smo dobili veliki broj filmova u kojima se radnja odvija u jednoj prostoriji sa manjim brojem glumaca, ili čak samo sa jednim („Locke“, „Buried“, „Rear Window“). S druge strane, iako ih ima dosta, filmove ove vrste, samo sa jednim likom, nemamo baš često prilike gledati. Jedan takav film jeste upravo “The Guilty”, koji je bio danski kandidat za Oskara, a potpisuje ga reditelj i scenarista Gustav Möller, to je njegov prvi dugometražni film. Zapravo, samo na momente ovde vidimo neke druge likove koji su sporedni, fokus je u potpunosti na našem junaku koji će se naći u trci s vremenom, a ubrzo ćemo ga i upoznati. Möller i Emil Nygaard Albertsen su napisali zajedno scenario, i to kakav!
Krivica (“The Guilty”) je film koji se gleda u jednom dahu. Međutim, nedavno smo dobili i rimejk, odnosno američku verziju, koja sigurno nije bolja od ove, dakle, obratite pažnju na izbor filma i birajte ovu originalnu.
Naš glavni junak filma pokušava da spasi jedan ljudski život. Rizikovaće otkaz na poslu, gurnuti sebe do krajnjih granica, a sve to da bi pomogao osobi koju ne poznaje i koju nikad nije video u životu. Doduše, to je delimično njegov posao (makar trenutno), ali pokušajte da se na trenutak stavite u njegovu situaciju i shvatićete da mu nimalo nije lako i prijatno.
Radnja filma smeštena je u kancelariji policijske službe za hitne slučajeve. Alkoholičari i ljudi koji su doživeli nesreću samo su neki od onih koji zovu i traže pomoć. Glavni lik Asger (Jakob Cedergren) je policajac, koji je sticajem okolnosti, trenutno na poziciji dispečera Hitnih slučajeva. To nije posao iz njegovih snova – sedenje i prosleđivanje slučajeva policiji ili hitnoj pomoći. U toku jednog takvog poziva javlja se Iben, a Asger i jedan od zaposlenih ubrzo shvataju da je njegovu sagovornicu kidnapovao bivši suprug, dok je njeno dvoje maloletne dece ostalo kod kuće, i to potpuno sami. Asger ne bi smeo previše da se petlja u to, ali želi da pomogne i stupa u kontakt sa Matildom, ćerkom od Iben, obećavši joj da će s njenom majkom biti sve u redu.
Ono što je zapravo trebalo da bude dosadna smena postaje napeta trka s vremenom. Asger zatim poziva uplašenu ženu Iben (Jessica Dinnage, koja svojim glasom prenosi impresivan niz emocija), koja govori da je njen otmičar vozi na neko nepoznato mesto, gde tačno, to niko ne zna. Asger daje sve od sebe da zaustavi kombi u kojem je Iben, pre nego što stvari odu predaleko. Međutim, poziv se prekida. Kako više ne može ponovo da stupi u kontakt s Iben, on umesto toga poziva ponovo (po nekoliko puta) njenu ćerku, koja mu daje više informacija o njenom ocu. Bez ičega osim telefona i računara, Asger postaje čovek opsednut slučajem, odlučan da spasi Iben. U tom trenutku, on, i mi zajedno s njim, smo već uvučeni u slučaj koji on nakon završetka smene ne može da ostavi. Likovi, njihovi razgovori i sve ostalo je toliko autentično, da je lako s punom jasnoćom “videti” spoljni svet, kojeg zapravo mi ne vidimo.
Pored svih pravila i saveta kolega da ide kući, da nije na njemu da rešava slučaj, on to neće uraditi i shvatamo da Asger nije „običan“ službenik, već prava osoba koja, ukoliko bi vam pomoć zatrebala, treba da se nađe s druge strane slušalice. Retko se dešava da se glumcu pruži prilika da bude sam u svakoj sceni i da se za sve on pita, a Jakob Cedergren to koristi u potpunosti, pretvarajući svaki trenutak u nešto izvanredno. Reditelj Gustav Möller takođe pokazuje svoj raskošan talenat, od pisanja do režije, i stvara jednu krajnje zategnutu i klaustrofobičnu atmosferu.
Gradeći radnju postepeno i sporo, reditelj nam ne daje puno podataka o Asgeru. Gledajući film znamo samo da je on tu privremeno (po kazni, kao policajac pod suspenzijom zato što je na svom primarnom poslu prilično zabrljao), da mu nedostaje rad na terenu i da sutradan ima vrlo bitno suđenje. Takođe, nikada ne vidimo ono što se dešava na drugoj strani. Möller jednostavno nije želeo da publika vidi šta se događa, a to se pokazalo kao ispravna odluka, te tako dobijamo i elemente misterije. “The Guilty” je mali film koji se na originalni i zanimljiv način bavi velikim temama. Ovakvi eksperimenti uglavnom lako propadnu, ali kada imate dva majstora, onda je to druga priča, i kao što rekosmo, dokaz da se sa malo može napraviti mnogo.
Kada se podvuče crta, “The Guilty” je pedantno i pažljivo urađen film. Reditelj Gustav Möller je rano naučio svoj zanat, njegov film je impresivan, posebno kada se uzme u obzir da je prvenac. Fotografija Jaspera Spanninga i dizajn zvuka (vrlo bitna stvar) koji potpisuje Oskar Skriver, takođe zaslužuje velike pohvale. Kada su u pitanju filmovi koji se odigravaju u jednoj prostoriji, “The Guilty” je neprikosnoven.
Autor: Marko Jovanović
Tekst je u celosti preuzet sa portala Before After.
